Kad sam srela tebe ✔️

26. Kajanje

•TADIJA BALŠIĆ•

Vadim telefon iz džepa i čitam šta mi je Krstan napisao. Tražio sam mu da pronađe ko je poslao poruku svima i u što kraćem periodu mi javi. Neko je Tatijani, a i meni oduzeo šansu da sami objavimo našu vezu javnosti, pritom svesno povredio sve oko nas. Znam da sam ja uzrok tome i da to nema veze sa Tatijanom. Zato sam rešen da saznam ko je poslao sliku i pokažem mu šta znači kačiti se sa pogrešnom osobom. Kristijan mi je dao ime i prezime devojke. Nina Vučković.

Znam da nikada nije prestala da bude zaljubljena u mene i da me je jurila i dok sam bio sa Viktorijom. Najveća greška je što sam spavao sa njom dok sam bio sa Viktorijom i od tada Nina misli da ipak želim nju. Ovo je uradila iz očaja, iz ljubomore prema Tatijani, jer su na nnu sve devojke bile ljubomorne. Sećam se Viktorijinog rođendana. Veče u kojem je slavljenica trebalo da dominira, ali su sve oči bile uprete u Tatijanu. Nosila je običnu belu košuljicu i imala najlepši osmeh na licu. To je bilo dovoljno da Luka, Njegoš, Marko i ja ne skidamo pogled sa nje cele večeri. Bio sam previše ljubomoran, toliko da sam Luki usadio u glavu da se Njegoš previše mota oko Tatijane. Na kraju je to ipak bila istina.

Bacam cugaru na pod i gasim je nogom, a zatim šaljem Nini poruku da me čeka u podrumu kako bismo razgovarali. Odmah je potvrdila i za par trenutaka sam se susreo sa njom u toaletu u podrumu, daleko od znatiželjnih pogleda. Izgledala je jeftino i spremno da me zaskoči. U vazduhu se osećao njen iritantni parfem i na trenutak sam osetio mučninu. Zaključao sam vrata za sobom, a ona je oblizala usne i približila mi se.

"Znala sam da ćeš mi se vratiti."-kaže zavodljivo.

"Kako si znala?"-upitam i nastavljam da igram igru. Ona spušta ruke na moje grudi i mazi ih.

"Dok si bio sa onom jadnicom Viktorijom, spavao si sa mnom. Sada me opet zoveš dok si navodno sa onom još većom jadnicom."-govori i ja je hvatam za ruke i pribijam uz zid iza sebe.

"Previše si samouverena Nina."-kažem i idalje je držim.

"Naravno da jesam i ti to voliš. Zato si sada ovde sa mnom, a ne sa tom žgoljavicom."-stegnem vilicu i unesem joj se u lice.

"Budeš li je još jednom spomenula, ostaćeš bez tog poganog jezika."

"Zato si me zvao ovde? Da je braniš? Oboje znamo da ona nije tvoj nivo."

"Znam da si ti poslala sliku. Ako još jednom budeš samo pomislila da joj naudiš, zaboraviću da si žensko! Jesi li me razumela?!"-proderem se na nju i ona steže vilicu, a zatim mi se privližava.

"Vidiš šta je napravila od tebe. Nasilnika."-još više je pritežem svojim telom i unosim joj se u lice.

"Ne znaš šta je nasilje, a veruj mi ni ne želiš da znaš. Zaboravi na mene, na nju i na sve što je ikada bilo među nama. Ne budeš li me poslušala, upoznaćeš pravog Tadiju Balšića."-puštam je iz stiska, a zatim se udaljavam od nje i izlazim iz toaleta.

Niko, ama baš niko je neće dirati dok sam ja uz nju. Tako divna osoba, koja uvek prvo razmišlja o osećanjima drugih, pa tek onda o svojim, nije zaslužila da je bilo ko uznemirava. Ali znam da njene roditelje ne mogu sprečiti u tome, sem ako ne pristanem da odem sa njom u Kragujevac. A spreman sam to da uradim, spreman sam da žrtvujem sve što sam zamislio u svom životu zbog nje, jer ona to zaslužuje i ona je jedina osoba koju želim u svom životu.