Kad sam srela tebe ✔️

17. Ti i ja

•TATIJANA MAKSIMOV•

Kada sam shvatila da su svi otišli i ustanovila da Viktorija spava, izašla sam iz sobe i krenula ka dnevnoj sobi. Tadija je bio naslonjen na kuhinjski sto i pio je neki alkohol iz čaše. Zastala sam na poslednjem stepeniku i posmatrala ga. Mišići su mu bili napeti i perfektno se ocrtavali ispod crne majice. Kosa mu je bila razbarušena i neuredno je padala na sve strane i preko čela. Vilica mu se napinjala dok je pio alkohol, a vene na prstima se ocrtavale dok je stezao plastičnu čašu.

"Dopada ti se to što vidiš?"-štrecne me njegov glas i siđem sa poslednje stepenice.

"Viktorija spava u tvojoj sobi."-kažem i on baci čašu u kantu, a zatim mi se približi.

"Nadam se da nije povraćala po krevetu."

"Ne brineš se za nju, nego za glupi krevet."-kažem razočarano.

"Nije joj prvi put da se napila zbog nemoći i ljubomore. Misli da će na ovakav način da privuče moju pažnju."

"Ti si je doveo do očaja Tadija."-odgovaram mu i on steže vilicu.

"Možda i jesam, ali nikada se nisi zapitala zašto je to tako."

"Ne moram, jer znam. Uživaš da nanosiš bol drugima, jer misliš da svako voli bol kao i ti. Samoživ si i egoističan."-govorim dok se on cinično smeška.

"Nemaš pojma koliko grešiš. Viktorija možda i jeste moj hir, ali sa njom sam samo zbog tebe."-uperuje prstom u mene i ka se mrštim.

"Zbog mene?"

"Nisi ni svesna koliko me je bolelo kada sam video koliko si srećna sa Lukom. Želeo sam da tebe boli bar upola toliko. Želeo sam da te povredim sa Viktorijom."-ostajem bez reči.

Sve ovo vreme, dok sam mislila da igra igru, on je patio. Upravo mi je otvorio svoje srce. Ipak, koliko god želela da čujem ove reči, ovo priznanje, činjenica da je namerno hteo da me povredi nije mi prijalo.

"Jesi li dobio šta si hteo?"-upitam ga i on odmahuje glavom.

"Ne znam zašto me je bolelo kada god sam video kako se ljubite. Ne znam ni zašto tražim tvoj pogled svaki put kada znam da si u blizini. Ali znam da nije prestajalo da boli i idalje boli. Znam da sam uspeo da te povredim, ali moj bol nije prestao."

"Uspeo si u tome da povrediš sve nas. Ispao si sebičan i naterao nas da se osećamo isto kao i ti. Zapravo ja sam kriva, jer sam ti to dozvolila."

"Dozvolila si mi, jer ne možeš da porekneš ovo što se dešava među nama."-kaže i približava mi se.

"Ne mogu, ali znam da ne smem više da ti dozvoljavam da nas povređuješ. Luka i Viktorija nisu to zaslužili."

"Ne Tatijana, nas dvoje smo najviše povređeni ovde. Zašto ne slušaš svoje srce?"

"Jer mu razum govori da ne sme biti povređeno."-odgovaram mu i stežem vilicu, kako bih oterala proklete suze.

"Bojiš se svega što nosim sa sobom. Luka je sigurna luka kojom želiš da ploviš, a ja sam nepredvidivi, samoživi egoista, kojem ne možeš da veruješ. Nisi ni svesna koliko nisam svoj kada sam blizu tebe."-udaljava se od mene i okreće mi leđa. Mišići mu se napinju i ja mu prilazim.