Kad sam srela tebe ✔️

22. Nisi njegov tip

• TATIJANA MAKSIMOV •

Nisam verovala da će Tadija ići na ekskurziju, ali isto tako nisam mogla da prestanem da skačem od sreće u svojoj sobi kada mi je rekao da ide. Sada smo se nalazili u Italiji, našoj prvoj destinaciji u narednih deset dana. Obećali smo jedno drugom da je ovaj put samo naš i da se više nećemo kriti. Ipak, moje planove su poremetili Viktorijini planovi.

"Odlučila sam da se pomirim sa Tadijom."-kaže Viktorija, dok maže karmin. Spremamo se za šernju po Veroni.

"Zar nije on tebe ostavio?"-upita Mija.

"Zajedno smo doneli tu odluku. Odmorila sam se malo od njega i odlučila sam da ću ga vratiti."-zadovoljno se smeška, dok ja posmatram njen odraz u ogledalu.

"Šta kaže Luka? Je l Tadija puno pati za mnom?"

"Ne znam, Luka i ja više nismo zajedno."-kažem i sve tri se okrenu ka meni.

"Šta se dogodilo?"-upita Magi.

"Odlučili smo da se razdvojimo ovih deset dana i razmislimo o svemu. Naši pogledi na dalji tok života se ne podudaraju. On želi da ostane ovde, a ja želim da upišem medicinu u Kragujevcu. Možda je bolje da se razdvojimo sada, nego kada bude preteško."-lagala sam i mrzela sebe zbog toga.

"U pravu si. Veze na daljinu nikada ne uspevaju."-dodaje Mija.

"Onda i tebi moramo da nađemo neku avanturu na ekskurziji. Mija jedina ima momka sada."-uperuje prstom u nju.

"Stefan je zaista divan prema meni i osećam se lepo sa njim. Najviše mi se dopada što voli da ide svuda, pa stalno negde izlazimo. Ko bi rekao da Tadijini drugovi mogu da budu romantični."-smeje se Mija i mi sa njom.

Sišle smo u hol hotela i tu se našli sa grupom, razrednima i vodičem. Tadija je stajao sa Stefanom, Markom i Dušanom. Tražila sam njegov pogled i on je lovio moj. Kada smo uspostavili vezu očima, nasmejali smo se i odmah skrenuli poglede. Moramo postepeno ući u javnu vezu, jer ne želim da povredim bilo koga.

Dan smo proveli šetajući po Veroni, gradu Romea i Julije. Obišli smo njenu kuću, slikali se na balkonu i pored njene skulpture. A onda je došao momenat da na zidu napišemo svoje ime i ime osobe koju volimo, kako bismo zauvek ostali zajedno. Viktorija je odmah napisala Tadijino ime, Mija Stefanovo, a Magi i ja smo govorile kako je to obična glupost. Da li zaista glupi zid može da mi garantuje večnu ljubav?

Šetali smo pored Arene di Verone, jeli picu i pili vino u kafiću ispred velike katedrale. Dok smo sedele u kafiću, naišli su momci, a među njima je bio i Tadija. Stefan je prišao Miji, poljubio se sa njom i pozdravio sa svima nama. Pitala ga je da sednu pored nas, te su to i uradili. Viktorija je napravila mesto do sebe za Tadiju, ali ju je on nonšalantno zaobišao i seo pored mene. Osetila sam ogroman nalet vrućine zbog njegove blizine, a Vikrorijin popreki pogled je situaciju činio još napetijom.

"Šta piješ?"-upita me Tadija.

"Neko belo vino."-odgovaram i ispijam gutljaj, posmatrajući Viktoriju, koja ne skida pogled sa nas.

"Sviđa mi se ta haljinica koju nosiš."-šapuće i ja rumenim, te brzo posežem za čašom.

"Viktorija nas gleda, prestani da se glupiraš."-šapućem i ja.