Kad sam srela tebe ✔️

29. Sloboda

•TATIJANA MAKSIMOV•

Nosim crnu haljinu, ali ne onu što sam zaista želela, već običnu, dugu haljinu koja slobodno pada niz moje telo. Grudi su mi prekrivene, a leđa blago otvorena. U ovoj izgledam najpristojnije, zato sam je kupila. Kada sam probala haljinu koju sam zaista želela, moja majka je rekla da izgledam kao jeftinu kurva, pa sam na kraju završila sa haljinom nikada ne bi bila moj prvi izbor. Ipak, lepo mi stoji. Kosa mi je ravna, sveže ofarbana u svetloplavu boju, za čije farbanje sam jedva prikupila novca. Moji roditelji ne odobravaju da budem plavuša, pa mi nikada nisu ni plaćali frizera.

Karticu koju mi je Tadija dao, nisam takla. Ona mi je podsetnik da me od mojih roditelja više voli momak, koji je do pre par meseci meni bio obični stranac. Na usnama mi je crveni karmin, a oči su mi neutralne. Lepa sam, ali ne zbog šminke, već zbog činjenice da sam srećno zaljubljena. Tadija se ponudio da me vozi do hotela gde se održava matura, ali rekla sam mu da to nije dobra ideja, već sam uzela taksi. Pošto nije bilo dozvoljeno da ulazimo sa momcima koji nisu iz našeg odeljenja, ja sam pod ruku ušetala sa Njegošem.

"Izgledaš prelepo."-govori Njegoš dok hodamo crvenim tepihom ka ulazu.

"Hvala ti."-smešim mu se i forograf nas slika.

"Drago mi je da si pristala da ideš sa mnom na maturu."

"Iskreno, nisam ni planirala da idem, ali su me Mija i Magi ubedile da pođem. Ne volim ovakve događaje."

"Moram da im se zahvalim što su to uradile i blagoslovile sve nas muškarce tvojom lepotom. Ne, ne udvaram ti se, samo sam iskren."

"Uvek si iskren."-klima glavom i ulazimo unutra, te me on svečano predaje Tadiji, kao pred oltarom.

"Nećeš da mi kažeš da lepo izgledam?"-upitam, dok se vrtim, a on netremice gleda u moje lice i haljinu.

"Ostao sam bez teksta od tvoje lepote. Poprilično sam siguran da si me omađijala."-smejem se naglas, a zatim ga ljubim.

"Ti si mene začarao."-govorim mu na usne, a zatim se udaljavam od njega, primećujući Viktoriju kako ide ka nama.

Nosi dugačku, cevenu haljinu koja imam prorez napred, te joj se jedna noga vidi dok hoda. Korset na haljini koji joj drži grudi je dva broja manji od njenog grudnog koša, i grudi prete da joj ispadnu. Na licu ima veliku količinu šminke, nosi velike minđuše, a kosa joj je zavezana u visoki rep, obavijen dotatnom veštačkom kosom kako bi izgledao gušće. Izgleda prelepo, ali prenatrpano za moj ukus. Hoda sigurno ka nama i imam utisak kao da nam prilazi, ali na posletku nas samo zaobilazi i ulazi u salu.

"Želiš nešto da kažeš?"-upita me nakon što Viktorija prođe.

"Nemam komentara."

"Oh, ja imam, ali ostaću suzdržan."-čini to jer zna da bez obzira što nas dve nismo drugarice, ne želim da priča loše o njoj u mom društvu.

"Da li vi to nas čekate?"-kaže Andrija i ja se okrećem ka njemu.

"Naravno."-govorim i grlim ga.

Pored njega stoji Magi, u prelepoj plavoj haljini, a pored Magi stoje Mija i Stefan. Ona nosi kratku, roze haljinu. Obe izgledaju veličanstveno, ali ne samo zbog haljina, već zato što su zaista srećne. Ušli smo u salu i seli svi zajedno za sto, a zatim neobavezno ćaskali i uživali u hrani, dok nije krenula muzika uz koju smo igrali, opraštajući se od srednje škole, jedni od drugih i svih lepih uspomena koje smo tu napravili. Nedostajaće mi da ih svaki dan viđam, nedostajaće mi stresovi pred kontrolni zadatak, nedostajaće mi moja učionica, a ponajviše bezbrižnost koju sam imala. Sada koračamo ka svetu odraslih i odgovornost postaje naša svakodnevnica.