Kad sam srela tebe ✔️

7. Optimističnost

• TATIJANA MAKSIMOV •

"Uvek zaboravim da te pitam šta je sa momkom kojeg je Tadija prebio?"-osetim kako mi zalogaj ostaje u grlu na pomen njegovog imena. Uzimam gutljaj soka i okrećem se ka majci.

"Dobro je. Izašao je iz bolnice i krenuo u školu."-kažem i ostavljam viljušku na tanjir, jer mislim da sam upravo izgubila apetit.

"To je onaj problematični momak zbog kojeg smo jednom imali vandredni roditeljski sadtanak?"-ubacuje se moj otac.

"Da."-kažem.

"Još uvek nije izbačen iz škole?"

"Ne, jer mu je otac uticajan i bogat, pa sređuje i zataškava njegova dela."

"Da, takvi kao on se uvek izvlače jer imaju pare i poznaju svakojake ljude. Nadam se da se ne družiš sa njim?"-upita moja majka.

"Kakvo je to pitanje Olivera? Pa naravno da se ne druži sa njim."-ponosno kaže moj otac.

Naravno da se nisam družila sa njim, ali se Luka družio sa njim i to me je nekako povezivalo sa Tadijom. Da li bi prihvatili Luku da znaju ko mu je najbolji drug?

"Tatijana ne želim da te vidim blizu njega. On je opasan i nikada se ne zna šta može da ti uradi."-klimam glavom i gledam na sat.

"Moram da krenem u školu. Prijatno."-ustajem od stola, uzimam torbu i istrčavam iz kuće.

Osećam ogromno olakšanje kada se nađem na ulici. Ne znam zbog čega nisam želela sa njima da pričam o Tadiji, ali delimo isto mišljenje. Ipak, nešto me je nateralo da ustanem od stola i izbgenem dalje propitivanje svojih roditelja. Osećala sam se kao u sudu, sa uperenom lampom u lice i očekivanjem da priznam sve. Ali znala sam da njih nijedan odgovor ne bi zadovoljio, te sam izbegavala razgovore sa roditeljima. Ne znaju šta se dešava u mom životu i kroz šta prolazim. Ne bi razumeli i osudili bi me, a to bi samo još više pogoršalo stanje u kojem se nalzim.

•••

"Kada si mislila da nam kažeš za Luku?"-bilo je prvo Viktorijino pitanje čim smo se srele.

"Čim utvrdim da je ozbiljan po pitanju nas."-kažem.

"Jeste li zajedno?"-upita Mija.

"Da."

"Niste videle kako ga je sčepala sinoć i kako mu je nabila jezik do grkljana."-dobacuje Viktorija.

"A šta si ti radila sa Tadijom?"-Magi pokušava da me odbrani.

"Ništa, pričali smo i jednom se poljubili u klubu. Odvezao me je do kuće i dogovorili smo se da se sutra vidimo."

"Zaista ništa nije pokušao?"-Mija upita.

"Ne. Rekao mi je da ja nisam jedna od devojaka koje služe za provod. Mislim da je shvatio koliko vredim i koliko sa mnom može da dobije."-prevrćem očima trudeći se da Viktorija to ne vidi.

"Srećno onda."-dodaje Magi.

"Tatijana ti nemaš komantar?"

"Znaš moje mišljenje o Tadiji. Nije se promenilo."-kažem i ona se osmehuje.

"Drago mi je da je Luka drugačiji od svog najboljeg druga."