Kad sam srela tebe ✔️

11. Neuzvraćena ljubav

• TATIJANA MAKSIMOV •

Decembar mesec je doneo znatno zahlađenje. Užurbano sam uletela u školu u želji da odem do biblioteke i vratim neke knjige. Prošlo je tri meseca od početka škole i tri meseca od kada smo Luka i ja zajedno. Vreme neverovatno brzo leti kada si srećan i ispunjen. Moji roditelji još uvek ne znaju za njega, ali svakim danom imam sve više hrabrosti da im kažem za Luku. Sigurna sam u našu vezu, sigurna sam u njega i ne postoji nijedan razlog zbog kojeg naša veza ne bi prešla na još viši nivo.

Zavijena u vuneni šal, jedva se krećem, ali uspevam da uđem u biblioteku i predam knjige. Odlučujem se da uzmem još jednu za predstojeću lektiru koja nam sledi, te me žena uputi u red gde se nalazi da sama pronađem knjigu. Pokušavam da budem tiha, jer neki momci i devojke uče, te lagano ulazim u red gde se knjiga nalazi. Umesto knjige, pronalazim Tadiju.

"Ovo je definitivno mesto gde sam te najmanje očekivala."-kažem. On se okreće ka meni i podiže obrvu.

"Ćao i tebi."-doda i nastavlja da lista stranice knjige koju drži u ruci.

"Orvel, 1984."-pročitam naziv knjige.

"Čitala si?"-upita me i ja klimam glavom.

"Deluješ iznenađeno."-kažem, dok pogledom tražim knjigu na polici.

"Devojke obožavaju ljubavne romane. Nisam znao da te interesuje klasika."

"Imaš puno predrasuda o devojkama ili si se susretao samo sa devojkama koje čitaju ljubiće."-kažem i on se smeška.

Htela sam da dodam kako se kreće u krugu devojaka koje nikada nisu ni uzele knjigu u ruke, ali to bi bilo previše. Mislim da i on to sam zna.

"Šta tražiš?"-upita.

"Braća Karamazovi. Bibliotekarka me je uputila ovde, ali ne vidim knjigu."-posmatram poslednju policu, ali odustajem od potrage kada shvatim da nema knjige.

"Izvoli."-pruža mi knjigu u ruke i ja je rado prihvatam.

"Jesi li čitao?"-upitam dok pokazujem na knjigu.

"Jesam. Jedno od najboljih dela Dostojevskog."-dodaje.

"Mislim da nijedno njegovo delo ne mogu da volim kao Zločin i kaznu."-kažem i prisećam se Tadijinog i mog susreta.

U biblioteci u njegovoj kući, upravo sam tu knjigu držala u ruci. Možda je zapazio, a možda i ne. Ali bila sam fascinirana činjenicom da poseduje prvo izdanje moje omiljene knjige.

"Znaš da je ovo prvi put da vodimo normalan razgovor od kada se poznajemo?"-kaže.

"To je zato što se prvi put ne ponašaš kao kreten."-smeje se na moj komentar.

Zaista, ovo je bio prvi put da sam se osećala prijatno u njegovom društvu. Prvi put da priča normalno i prvi put da se ne pretvara. Kao da se najednom ogolio i pustio me da vidim šta se krije iza te nimalo privlačne površine. Mislim, meni nije bila privlačna, ali drugim devojkama, uključujući i Viktoriji, jeste.

"Hvala ti."-kažem.

"Za šta?"

"Za knjigu i za razgovor."-klima glavom i ja lagano odlazim do bibliotekarke kako bih uzela svoju članksu karticu.