Sudbina

7.poglavlje

-Dobar dan,direktore.-nakon jednog slobodno, uđem u kancelariju.

-Uđi Sanja.

Stanem ispred stola dok mu je pogled sputen u neke papire ispred njega.Anton Mrkić je čovjek u ezdesetim, osnovao je ovu kompaniju u svojim dvadesetim godinama i postao najbolji u svom poslu.Porodični čovjek koji ima razumijevanja za sve,čovjek iz naroda sasvim prirodan i poten,da sam sama birala boljeg direktora ne bih mogla izabrati.

-Eh Sanja,ovako..-ostavi papire koje je gledao i ustane do police te uzme fasciklu i doda mi je.

-Te papire treba prevest na turski i znam da si do sada samo dva puta bila lični prevodioc na moj zahtjev,ali mogu li opet biti bezobrazan i zatrait isto?-nemam nita protiv ličnog prevodioca iako to nije pisalo u mom ugovoru,stvarno mi nikad nije bilo teko raditi kao prevodioc na poslovnim sastancima ili večerama jer prosto oboavam jezike.Oba puta je sve prolo super,radila sam sa jako ozbiljnim i poslovnim ljudima koji dre do svog ugleda.

-Naravno direktore,nema problema.

-Zahvalan sam ti do neba.Sin mog starog prijatelja ima sutra poslovnu večeru i bit će mu potreban prevodioc,pa sam bez da tebe pitam rekao da je to sređena stvar.Naravno na račun će ti leći dodatni novac za ovaj posao.

-Uredu,stvarno nije problem.Samo mi recite kada i gdje treba da budem?

-U tim papirima sve pie i naravno i oni treba da budu gotovi do sutra,ponesi ih na večeru.

-Uredu,smatrajte rijeenim.

-Hvala ti jo jednom Sanja,spasila si me.

-Nista.Prijatno vam.

-Također.

Izađem i vratim se u svoju kancelariju te znatieljno otvorim fasciklu.U pitanju je ugovor o poslovanju firme iz Turske i nae domaće Atomik tekstil.Čitam dalje i vidim da se radi o nabavci nekih turskih materijala i tkanina.Svega tri lista u dva primjerka,za čas posla će bit gotovo.Prelistam dalje i na kraju nađem zalijepljen papirić sa adresom i vremenom sastanka.

Restoran hotela Emporio u dvadeset časova.

Neko sa stilom je očito birao mjesto sastanka,jer ovaj hotel odie luksuzom i elitom to znači da moram u oping čim zavrim s poslom, u ormaru nemam nita prigodno za takvo mjesto.

Odlučim uradit prevod kući,te fasciklu spakujem u tanu da kojim slučajem ne zaboravim usput vadeći i svoj i pečat firme pa spakujem i njega.Odkucam Renati poruku te prionem poslu.

-Ja gotova..-ulijeće Rena bez kucanja i sputa se u stolicu ispred stola.

-Daj nauči kucat,pa srčka će me strefit.

-Mlada si izdrat će,kad te danas nije opalila neće nikad!

-Aludiramo na..?

-Lift naravno.-podsmjehne se i zaigra obrvama.

-Ne počinji,sramota me jebo te kao da muko očima nisam vidjela.

-Sestro onakvo i nisi,budimo realni.

-Istina o nisam,ostala sam bez teksta.Moram priznat da je privlačan do bola.

-Odakle li je on pao,nismo ga do sad viđale u firmi.Jer ono bi sigurno zapamtila!E u zrelim godinama,onakvog izgleda uh zamisli tek kakav je u krevetu!-strese se na samu pomisao.Sad mi je zagolicala matu da se i sama zapitam isto!

-Ne znam.-nasmijem se zajedno s njom,kao prave sevde tračamo unutar firme.

Izvadim ogledalo iz tane i popravim ru,spakujem stvari te krenemo u oping.