Sudbina

8.poglavlje

Dok nanosim crveni ruz na usne ne mogu da negiram nervozu u stomaku.Kao da će se desiti nesto loše,samo ne znam sta!?

Nije mi ovo prva poslovna večera na kojoj prisustvujem u svojstvu prevodioca ali sam po prvi put nervozna zbog iste.

Odmaknem se i jos jednom osmotrim svoj cjelokupan izgled,zadovoljno se nasmijeim čista desetka.

Dohvatim torbicu i fasciklu sa stola te siđem u prizemlje.

-Jao,Sanja prelijepa si.-s oduševljenjem me majka pohvali.

-Hvala.Ne čekaj me ne znam koliko će potrajati.-poljubim je i izađem iz kuće.

Taxi se zaustavlja ispred hotela te laganim korakom uđem u predvorje,predpostavljam da je rezervacija na firmu "Atomik tekstil" iako nigdje nisu pisali detalji iste.

-Dobro veče,dobro dosli. -na ulazu u restoran pozdravlja me sef sale.

-Dobro veče, rezervacija na "Atomik tekstil "?

- Samo trenutak.-dok pregleda spisak,postajem jos nervoznija.

-Zao mi je gospođice,ali nema rezervacije pod tim imenom!-samilosno me pogleda.Sta sad,ne mogu pozvat direktora!Odjednom mi sine..

-Gospodin Sergej Filipović?-upitam nesigurno.

-A gospodin je za stolom, molim vas pratite konobara.-uputi mladog konobara ispred mene koji mi rukom pokaze put.

Ovo je zamalo bio blam godine,gledam u konobarova leđa dok lagano koračam  restoranom prema stolu gospodina Filipovića.

Ajde, da i ovo zavrsim i rijesim se ove bespotrebne nervoze.

Konobar zastane te mi rukom pokaže sto, u momentu se zaledim.Mora da grijesi,nije moguće da od svih ljudi On bude Sergej Filipović!

Mukarac iz lifta....

Eto čemu sva ona nervoza,progutam teko jer mi se suse usta dok ga gledam i ne trepćem.On ni malo nije iznenađen ili to vjesto skriva oči su mu svud po mom tijelu dok pogled zadrzava na mojim crvenim usnama,elektricitet se osjeti u zraku oko nas.

Sokirana sam i nijema, ako sam se u liftu onako osramotila za par minuta,sta će bit tek večeras!

Boze kako ću ja da sjedim pored ovog čovjeka čitavu noć!?

Ustane lagano te se ispravi u svoju punu visinu kao grčki bog lično te mi priđe sasvim blizu.

-Dobro veče.-trnci prođu mojim tijelom na zvuk njegovog glasa a u stomaku mi zaigra roj leptira.

-Dobro veče,gospodine Filipović ja sam Sanja vas prevodioc za večeras. -nekako uspijem sastavit smislenu rečenicu te se nasmijeim da prikrijem nervozu.

Njegov sledeći potez me obori s nogu,uzima moju ruku u svoju i lagano spusti svoje usne te utisne poljubac.Vruće mi je,znojim se ne znam kako da se ponasam,ajde sto izgleda bogovski još ima i manire.

Njezno me povuče prema mjestu da sjednem,prođem pored njega i sasvim slučajno ga ramenom okrznem jer mi je isuvise blizu na sta zatvori oči i udahne.

Osjećam svaki njegov pokret jer me ne ispusta iz ruku dok mi izvlači stolicu te se konačno spustim, da je potrajalo jos koji minut završila bih na podu od jačine njegovog pogleda i onog sto mi čini njegova blizina.

Posmatrala sam i ja njega,ali njegov pogled plavih očiju je bio dubok,gladan i pouzdan bez imalo srama je ispoljavao svoje osjećaje dok sam se ja trudila prikrit privlačnost.

Jer ipak ova večera spada u moj posao,ne zelim losu sliku o sebi ma koliko on dobro izgledao!

Sjedne pored mene te pozove konobara,iskoristim situaciju da se koliko toliko priberem te se sjetim dokumenata i posegnem za njima,ali spusti svoju ruku na moju uz jedno..