Sudbina

9.poglavlje

Gledam ga kroz maglu dok dolazim sebi,opijena  dok njemu osmijeh titra na uglovima usana.

-Mnogo mi se vie sviđa zamisao trenje na tvojim usnama iako ti krvavo crvena jebeno stoji!

Usne su mi otečene od njegovih poljubaca,tijelo mi je kao ele od dodira njegovih ruku čovjek tačno zna ta eli i svaki pokret,svaka izjava mu je smislena.

Malo se odmakne od mene te konačno udahnem prijeko potrebni vazduh,do sad nisam srela ovako intenzivnog mukarca,oborio me na prvu samo svojim pogledom a sad nakon njegovih poljubaca pametna nisam!

- Ne sumnjam..-dovodim se u red dok mu govorim mehanički jer sam jo uvjek pod dojmom ,na sedmom nebu zapravo.

-Provjerit ćemo!-s njegovih usana  zvuči kao obećanje, ni malo ne sumnjam da će ga ispunit!

Nasmijem se te ga pogledam direktno  u oči koje su za nijansu tamnije,modro plave boje imaju neki poseban sjaj,uzdahnem te izvadim ru iz torbe da popravim novonastalu tetu.

-Idemo?-isprui ruku prema meni.

Boe ne misli valjda da ću s njim pod ruku izaći iz enskog toaleta,očitiji ne bi mogli biti.

- Samo ti kreni prvi, nije ni malo pristojno da idemo zajedno!-u jednom pokretu se naao uz mene.Rukom mi obuhvati bradu dok palcem prelazi preko moje donje usne pogled ne skida s mojih očiju.

-Izgleda da ti neke stvari moram pojasniti!Kad sam rekao da ne diram tuđe, to je značilo da diram isključivo svoje.-to svoje zvuči tako erotično s njegovih usana koje su tik uz moje.Pogled mu je ozbiljan dok stiće vilicu,arajući pogledom od očiju do usana.

- Da li ti je sad jasnije?-on je mrtav ozbiljan!

Ne moguće da to znači ono to ja mislim!

Nakon jednog,dobro par vrelih poljubaca već me svojata.Pa neće da moe, ja ne znam nita o njemu ni koliko ima godina, da li je oenjen, ta je sve ovo,  ma milion pitanja juri kroz moju glavu.

Uspravim se, jo jednom popravim haljinu uzmem tanicu s pulta te ga odgurnem i krenem prema vratima u prolazu mu dobacim..

-To tako ne ide!

Izađem iz toaleta i čujem kako kroz zube izusti jedno otro..

-Vidjet ćemo!

Dok prilazim stolu ne vidim nigdje gospođu Edu i gospodina Kadira, samo moju jaknu prebačenu preko stolice.

-Gdje su ostali?-pitam kad ga osjetim pored sebe bez da se okrenem.

- Kad si otila u toalet i oni su se povukli u svoj apartman. Usput pozdravili su te!-kako on zna da su me pozdravili,valjda sam ja ovde prevodioc.

-Kako zna da su me pozdravili?-okrenem se prema njemu i upitno ga pogledam.

Uhvatila sam ga nespremnog,smeo se na sekund to prvi put primjetim kod njega.

-Nagađam..-bre bolje kae te prođe pored mene u namjeri da mi izvuče stolicu.

Ali ja nemam namjeru sjesti  ponovo,za večeras je sasvim dovoljno.

- Ne treba hvala ja idem,moj posao je ovde gotov.Prijatno vam veče gospodine Filipović!-uzmem jaknu te krenem prema izlazu.

Kao za inat ispred hotela ni jednog jedinog taksija.Pronađem telefon i pozovem taxi slubu, usput poaljem Renati poruku da ujutru dođe do mene prije posla jer ću eksplodirat ako nekome ne kaem ta se desilo.

-Bez razloga bjei od mene!-trznem se na njegov glas te stavim ruku na srce,koje samo to nije probilo grudni ko,njegov glas i blizina mi ne dozvoljavaju normalno razmiljat.

Ako ne odem odavde ovaj čovjek moe biti moja propast
... ili moj spas!?

Jo uvijek nisam načisto sama sa sobom,moram priznati da mi neopisivo odgovara u svakom pogledu,ali ovakav kov mukarca je za mene novina i to me privlači kao magnet!

Zna ta hoće i jasno to pokazuje,dok stoji tik uz mene ruke oslonjene na moja leđa.

-Nisam bjeala, moje radno vrijeme je isteklo.

-Sreća po mene,znači slobodna si!-kae vie kao konstataciju.

Vratim pogled na njega dok aram očima po njegovom licu upečatljiv i opojan,mirie boanstveno.Pogled mi ostaje na njegovim usnama pune i sočne, zagrizem svoju usnu i dalje zagledana u njegove. Začujem rezanje iz njegovog grla,pritisne me uz sebe i ne dozvoljava mi pomaknuti se ni korak.Čitava sam se utopila u njegov zagrljaj,naspram njega se osjećam tako malo ali ujedno i sigurno iz njega isijava moć kakvu jo nisam imala priliku vidjet!

-Moda drugi put. -progovorim uz osmjeh kada se taksi zaustavlja.

Spriječi me u namjeri da samo odem od njega,vrati me u svoj zagrljaj te ljubi tako sporo i erotično da osjećam kako pulsiram,vjerujem da su mi gaćice skroz mokre.

Ne mogu odlučiti ta mi se vie sviđa,kada me ljubi vatreno i estoko ili ovako lagano i erotično!

Intenzivan je u svakom pogledu..

-Lijepo spavaj ljepotice..-apne mi na uho, na ta mi trnci prođu tijelom.

Otvori mi vrata te ga pogledam prije no to uđem,namigne mi s obećanjem u očima.

Bit će ovo jako duga noć..

Sreća,opčinjenost i zanesenost su samo neke emocije koje me trenutno potresaju.Fizička privlačnost između nas je neizbjena, noem se moe rezat strast koja krui.

Ovakvo neto ni s Igorom nisam osjetila mnogo je intenzivniji,zreliji,odlučniji i jebeno prelijep to mi govori da onda nisam znala za bolje!

Preko noći zaboravila sam na mukarca za kojim sam bolovala godinama i to sve zbog intenzivno plavih očiju počev od jednog nevinog susreta..

to me navodi da se zapitam da li je to bila iskrena ljubav ili puka zaluđenost!?

Ovog mukarca bih voljela poblie upoznat,ali ko zna kad ću ga opet sresti. Nita o njemu ne znam sem imena i prezimena,ni broj telefona nisam uzela, eto koliko me izbacio iz takta svojom pojavom,a tek dodirima.

Uzdahnem duboko dok se taksi zaustavlja ispred kuće te pomislim,ako nam je suđeno srest ćemo se opet od sudbine niko nije pobjegao!

Zustavim se ispred ulaznih vrata,pogled dignem prema nebu i sasvim nesvjesno glasno izgovorim...

-Da li je on moja sudbina?

Laku noć vam elim i lijepe snove..❤