"Privlačan"

2.deo

Ustala sam na vreme što se, slobodno mogu reći, ne dešava tako često. Ovaj put sam svoje lenčarenje i proklinjanje alarma zamenila sredjivanjem sebe uz muziku. Pod utiskom od Evrovizije slušala sam Maneskin, kada je moja majka prekinula magični momenat sa šoljom kafe. Nisam ni znala da je shvatila da sam budna.

M:"Čula sam muziku, pogledala na sat i shvatila da imaš vremena da popiješ kafu pre nego što odeš"

Nasmešila sam se na njenu izjavu. Zaista mogu da kažem da imam brižne roditelje i da sam što se kaže "odrasla pod staklenim zvonom". Nikada nisam obavljala neke teške poslove , jedino što sam morala da radim, jeste bilo sredjivanje moje sobe i to ne tako često. Ostavila me je da se spremam i da bila je u pravu. Ova kafa mi je itekako trebala, pošto sam mislila da ostanem budna svim časovima. Izašla sam ispred i videla Lu kako me čeka.

L:"Pa da li se ovo dešava? Makena Alto je ustala tačno na vreme i to čak" pogledala je na sat koji je nosila na ruci "dva minuta ranije"

Prevrnula sam očima na njenu izjavu i zagrlila je jako.

L:"Polako, mrviš mi organe"

Nasmejale smo se i počele smo da pričamo o svim stvarima koje nas muče. Ona je pričala o momcima, tačnije Sebastijanu a ja o školi. 

L:"Kako je bilo na onom kursu programiranja?"

Upitala me je uzimajući nam dve čokoladice na kiosku. Nabacila sam ranac na jedno rame i uzdahnula.

Ja:"Dobro, daću oba testa do kraja meseca. Počinjem da dajem časove za osnovnu školu"

Nasmejala se od sreće, zna koliko mi je ovo bio bitno.

L:"Moj ponos, stvarno si pametnica"

Ušle smo u školu i odjednom kao da mi je raspoloženje postalo tmurno. Koliko god bila dobar djak nikada je, kao i svi drugi djaci, nisam volela.

Ušle smo u učionicu i sele na svoja mesta, svaki čas je trajao više od prethodnog.  Na odmoru sam ištampala papire sa brojem telefona i informacijama za časove, te sam uz pomoć Lu, uspela da ih sve polepim u rekordnom roku.

Sedele smo na radijatoru kada je svoj pogled zadržala na nekom, bio je to niko drugi, no "njen" Sebastian. Išao je sa svojom ekipicom, dok je samouvereno gazio, vrteo je košarkašku loptu na svom prstu. Radio je to sa lakoćom, nisam bila baš sportski tip, tako da je sve to za mene bilo jako kul, ali ne i kada on to radi. Prošao je pored nas a nije je ni pogledao. Izdahnula je smoreno i naslonila je glavu na moje rame.

L:"Možda mu nisam jasno stavila naznaku da mi se svidja, možda bih mog.."

Ja:"Rekla si mu ravno 3 puta, dva puta si okolišala ,a jednom si mu čak i direktno rekla, a on je samo lutao pogledom iza tebe, tražeći nešto zanimljivo. Iskulirao je sve, nemoj mu se bacati pod noge, nije vredan truda."

Prekinula sam je. Jednostavno ne želim da se zamara jureći za nekim likom koji to ne zaslužuje. 

Nakon časova otišle smo na tribine školskom terena, bilo je to ili dodatna nastava, izbor je bio očigledan.

L:"Pogledaj ga, ljut je "

Dodala je prateći Sebastijana pogledom na terenu.

Ja:"I ja bih bila ljuta da sam glupa kao on"

Dodala sam više za sebe. Ne uzdižem sebe, ali on stvarno ne zna osnovne stvari, da nema prste na rukama nikada ne bi sabrao 2 + 3 .

L:"Igraju protiv Feniksa. Oni su nam ove sezone najveći rivali, kažu da imaju novog kapitena, priča se da je najbolji igrač i da je užasno jak."

Ona je pratila dešavanja na polju košarkaškog tima naše škole, samo zbog njega, košarka je zanimljiva ali to nije razlog zašto nju zanima. 

Ja:"Feniksi su u crnim dresovima, zar ne. Bar im je boja dresova bolja nego naša, kako li su se odlučili za plavo zelenu boju." 

L:"Onaj dečko tamo, on je Ante Miler, novi kapiten Feniksa"

Pogledala sam u dečka, čija je visina sigurno bila oko dva metra. Mišići su mu bili jasno ocrtani ispod majice na široke bretele. Istezao se i kao da nije obraćao pažnju na ljutit pogled suparničke ekipe iz moje škole. Po izgledu bih rekla da su glasine da je jak, veoma tačne. Kada mu je Sebastian pružio ruku on se samo osmehnuo izvivši kut usne na jednu stranu, te snažno uhvatio njegovu ruku gledajući ga direktno u oči. Odaljio se i istegao je vrat nagnuvši ga prvo na jednu, pa onda na drugu stranu. Biće ovo veoma teška utakmica.

L:"Ovaj meč će biti naporan"

Rekla je moja vidno potrešena drugarica, ujedno potvrdivši moju sumnju.