"Privlačan"

12.deo

Nisam želela da odgovaram na poruku, jer znam da je to pogrešno. Neću pasti na njegove provokacije i ne želim sebe da dovodim u takvu situaciju. Pošla sam do toaleta, rekla bih previše soka za mene večeras. Ušla sam unutra i ušla u jednu slobodnu kabinu. Nakon minut začula sam otvaranje vrata, u momentu kada sam htela da izadjem začula sam dva glasa.

Xx:"Ne javljaš mi se i onda dodjem i vidim te ovde. Šta izvodiš?"

Rekla je devojka histerično.

Xx2:"Mi smo odavno završili, nemam potrebu da ti se javljam a tek ne da ti se pravdam"

Izgovorio je dečko hrapavog glasa, ne besno, ne ljuto, već jako smireno. 

Xx:"Mi smo i dalje zajedno ne gubi se"

Ubedjivala ga je. Nisam želela da prekidam momenat jer stvarno mislim da bi stvari bile samo gore.

Xx2:"Ostavi me na miru"

Rekao je glasnije. Počela je da plače i da viče na njega.

Xx:"Muški ološu! Ostavio si me a što? Jer nisam želela da pričam sa tobom o nečemu, jer te jednom nisam saslušala!"

Plakala je sve gore a zatim sam čula njegov dubok glas. Ovaj put bio je jako ljut.

Xx2:"Sada ćeš da se okreneš i da odeš, kao da se nikada nismo znali, kao da nikada nismo pričali. Bez oklevanja, ukoliko to ne uradiš, postaraću se da prodješ kroz ono kroz šta sam ja prošao zbog tebe. Kunem ti se"

Pričao je kroz zube i ona je samo zaćutala. Uplašila ga se, a kako i ne bi. Njegov glas je terao jezu u moje telo iako meni nije uputio ni jednu reč. Čula sam vrata i shvatila da sada mogu da izadjem. Izašla sam i videla njega. Dečka crne kose, crnih očiju kako u istoj takvoj košulji stoji okrenut prema ogledalu, naslonjen rukama na umivaonik. Stresla sam se od same pomisli da je sve vreme to bio on. Kako odmah nisam shvatila, ni jedna druga osoba ne bi ostala mirna da neko viče na njega. On je imao taj talenat. Podigao je glavu i pogled mu se zaustavio na meni. U ovom momentu sam se pokajala što sam popila taj sok, što sam ušla u ovaj toalet i što nisam ranije izašla.

A:"Koliko dugo si ovde"

Pitao je gledajući me direktno u oči. Zbunila sam se.

Ja:"Ovaj..dovoljno"

Dodala sam tiho. Plašila sam se da bi ga moj glas, da je samo malo jači bio, probudio iz ove mirne luke i da bi svašta usledilo uz prisustvo njegovog besa.

A:"Nisi odgovorila na poruku"

Rekao je zakopčavajući dugme na rukavu košulje koji je dosezao do njegovog lakta. Odmahnula sam glavom.

Ja:"Nisam. Delimično jer nisam znala šta, delimično nisam znala što bih to uradila a delimično sam mislila da je distanca najbolje rešenje. Ne bih želela da mi bude onemogućeno da pišem"

Aludirala sam na to na želim sukob iz kog bi mi druga ruka bila slomljena, jer se za ovu već postarao.

Idalje je bio mrtav ozbiljan i gledao je tako prodorno u mene.

A:"Plašiš me se"

Dodao je dubokim glasom. Nisam htela to da potvrdim, ne želim da zna to.

A:"Lako čitam ljude"

Slegla sam ramenima, samo sam želela da odem odavde.

A:"Opet pokušavaš da pobegneš?"

Zaustavio me je ali ovaj put svojim glasom a ne rukom. Trnci su mi prošli telom i ukočila sam se kao kip ispred njega.

A:"Imaš hrabrosti ili ludu smelost. Prisluškuješ razgovore, vredjaš me i pokušavaš da odeš"

Izdahnula sam i okrenula se ka njemu.

Ja:"Znaš nije mi do raspravke i igre mačke i miša. Ako nešto želiš da uradiš, uradi. Neizvesnost mi se ne dopada"

Podigao je obrvu i nastavio da me direktno gleda u oči sa ozbiljnim izrazom lica. Kad sam se uverila da mogu da izadjem stavila sam ruku na vrata, ali je nejgova mišićava i venama prekrivena šaka uspela da ih zatvori, zadržavši se iznad moje glave. Njegov vreo dah i njegova blizina mi nisu davali mira. Osećala sam se zarobljeno.

A:"Igra mačke i miša"

Dodao je tiho dubokim glasom, direktno uz moje uho. Sekunde su prolazile kao godine dok je njegov dah parao moje telo. Okrenuo me je prema sebi i zarobio me pogledom

A:"To je ono što želiš" 

Prošaputao je te se odmakao i izašao.