"Privlačan"

23.deo

Nakon mesec dana

Sve je bilo isto iako je vreme proletelo. Završila sam sa obavezama i bilo je vreme da se posvetim sebi, ostalo je još manje od deset dana škole i bilo mi je drago zbog toga. Lidiji sam davala časove svakog trećeg dana i to je dalo vrhunske rezultate. Lu se skroz oporavila i vratila se svom ludom ponašanju koje je činilo njenu ličnost, Noa je dolazio samo jednom i moji zbog posla non stop putuju i menjaju mesto boravišta. Većinu vremena sam provodila sama čitajući i crtajući, dobro i programirajući naravno. Volela sam programiranje. Bio je to svet kodova, slova i brojeva koji me je spašavao od relanosti. Ante i ja smo skroz prekinuli kontakt otkad mu nisam odgovorila na poruku ali nisam previše marila za to. Ponekad bi mi prošao kroz misli ali tek onako površno. Trudio se da ne pričamo jer je tako najbolje.

L:"idemo na utakmicu danas!"

Povikala je upadajući u moju sobu. Na sebi je imala majicu sa Sebastianovim likom i to je izazvalo ogroman smeh kod mene. 

Ja:"Šta to nosiš dodjavola"

Udarila me je jastukom te je počela da se smeje.

L:"Moram da navijam za svog budućeg muža"

Na to njeno muža, nisam mogla da dodjem do daha od glasnog smejanja. 

L:"Volim kada si sama kući i onda možemo da pravimo buku"

Bila je u pravu, moji nisu voleli glasne zvukove kada su u kući a nas dve nismo baš tihe po prirodi.

L:"Ustaj, ajde, zakasnićemo"

Mrzovoljno sam ustala i obukla trenerku i majicu, maltretirala me je da gledamo košarku iako nisam bila fan, ali zbog nje bih i na kraj sveta išla.

Stigle smo na tribine i zauzele dobra mesta. Bilo je poprilično ljudi, nije bilo malo ali nisu ni sva mesta bila popunjena. 

Igrači su izašli a ja sam gledala u telefon. Počeli su da prozivaju igrače nešeg tima a Lu je na prozivku Sebastianovog imena aplaudirala i smejala se, naravno nije bila jedina.

Krenula je prozivka drugog tima i momentalno sam se isključila, sve dok nisam čula nešto što mi je privuklo pažnu.

"Kapiten, Ante Miler"

Momentalno sam pogledala ka terenu i videla dečka u crnom dresu koji mu se slagao sa bojom kose. Nisam ga vidjala za ovih mesec dana pa mi je sada bilo čudno videti ga. Utakmica je počela i naravno da smo gubili zbog Sebastianove sebičnosti, da ne pričam da su Feniksi igrali sa igračem manje. Feniski su pošteno pobedili sa  23 poena razlike, proslavljali su na terenu i grlili se, dok je naš tim u bedaku napustio salu. Moja drugarica nije bila toliko razočarana porazom jer je njene misli okupirao samo kapiten našeg tima.

L:"Idem da nam uzmem nešto da jedemo, a tebi evo flašica vode natoči je dok se ne vratim"

Uzela sam flašicu i ušla sam u svlačionicu gde više nije bilo igrača, svi su otišli pre deset minuta. Kada sam krenula prema česmi ugledala sam dečka kako briše svoju kosu peškirom. Bio je skroz nag i bio mi je okrenut ledjima. Skrenula sam pogled i krenula da izadjem kada sam osetila stisak na svojoj ruci. Nesigurno sam se okrenula i srela se sa tim ledenim pogledom.

Imao je obmotan peškir oko struka i kapljice su mu se slivale sa kose po celom telu.

A:"Šta radiš ovde"

Upitao me je hrapavim glasom.

Zbunila sam se zbog prethondog incidenta.

Ja:"Ovaj.. am.. nisam ništa videla, samo sam htela da natočim flašicu vode"

Oblizao je usne te me još više zarobio pogledom.

A:"Bila si na utakmici?"

Upito je sklanjajući pramen svoje kose sa lica.

Klimnula sam glavom stežući flašicu u rukama.

Ja:"Jesam, čestitam"

Nabacio je blag osmeh te je podigao jednu obrvu. 

A:"Zahvaljujem, kako ti je drugarica."

Ja:"Dobro je, molim te, obuci se. Neprijatno mi je da pričamo ovako"

Prošao je mokrom rukom preko mog obraza, a koža kao da se upalila od njegovog dodira.

A:"Odmeravaš me, pametnice"

Odmahnula sam glavom , zbunivši se.

Ja:"Ne, ja, ovaj, moram da idem"

Izašla sam i otišla da nadjem Lu. Njegova blizina me je skroz poremetila. Kao da nisam bila sva svoja kada mi se onakav još i približi. Srce mi je lupalo sto na sat. 

L:"Ej, gde žuriš?"

Izdahnula sam kada sam naišla na nju. 

L:"Gde ti je voda?"

Od svog stresa sam zaboravila da uzmem flašicu za vodu i da je natočim, a to je bio razlog zašto sam ušla tamo.

Ja:"Pa ja.."

A:"Izvoli"

Dodao mi je flašicu u kojoj je bila natočena voda.

L:"Kako si uspela da je zaboraviš, za to sam te poslala"

Upitala me je.

A:"Bila je zauzeta, sa mnom, mojim telom, tačnije"

Pocrvenela sam od njegove rečenice koju je namerno rekao glasnije i zadobio je pažnju svih prisutnih, a pogotovo moje drugarice.