"Privlačan"

28.deo

Cele noći nisam spavala zbogo onoga što mi je Ante rekao. Da li je on stvarno ljubomoran, da li on stvarno brine za mene? Zašto bi u suprotnom njega nerviralo to što sam igrala sa drugim dečkom, koji mi je na kraju samo prijatelj, koji pritom ima verenicu. Sve više sam počela da verujem da me ne mrzi, da je možda čak i nešto drugo po sredi. Shvatila sam da sam i ja sebe par puta uhvatila kako razmišljam o njemu, kako preispitujem njegove postupke, kako zamišljam šta bih mu rekla da je sada ispred mene ili kako bi on odreagovao na ovu situaciju. Glava me je ubijala zbog razmišljanja te sam samo čekala da svane kako bih ga našla i pitala šta se sa njim dešava. 

Pogledala sam na sat i shvatila da sam zaspala, več je pola 12. Protegla sam se i obavila sve što sam imala te brzo krenula ka školi gde su imali treninge. Želela sam da mi kaže sve kako je i šta je, bez okolišanja.

Ušla sam u školu i zatekla njegov tim kako ide sa torbama, da li je moguće da sam zakasnila na trening.

Pitala sam ih gde je on i oni su me poslali u salu za fizičko. Potrčala sam kao da će mi pobeći ako budem lagano hodala, a znala sam da je jedini izlaz iz sale ovaj kuda ja idem. Polako sam provirila i videla njega kako samo u šortsu gadja na koš. Polako sam ušla kako me ne bi odmah primetio.

Okrenuo se i shvatio da nije sam, uhvatio je loptu i namrštio se kada me je video. Nije hteo da me pozdravi već je nastavio sa svojom igrom. Prišla sam i uhvatila loptu koja je prošla kroz obruč, ne bih li mu skrenula pogled na sebe.

Ja:"Hej"

Iskulirao me je prodjevši rukom kroz kosu.

Ja:"Ne kuliraj me, stani"

Stao je a ja sam se zakucala u njegova ledja. Okrenuo se prema meni i uputio mi onaj čuveni pogled.

A:"Odlazi"

Hladno je rekao a ja sam mu bacila loptu u suprotnom smeru.

Ja:"Ante, izvini"

Skupio je obrve pogledavši me.

A:"Za?"

Pitao je začudjeno.

Ja:"Jer sam vikala na tebe sinoć i jer te nisam pitala zašto si to uradio"

A:"Nemam razlog, samo sam želeo"

Ceo je bio znojav od igranja košarke i morala sam da priznam da mi srce bije mnogo glasnije i brže kada mi je blizu.

Ja:"Dani nije moj dečko"

Pogledao me je raširenih očiju i podignutih obrva.

A:"Pod jedan molim te ne zovi ga Dani, odvratno je. Pod dva, nisam pitao šta ti je, kao da je mene briga"

Izdahnula sam zbog njegovog protivljenja.

Ja:"Sam si rekao da sam dovela dečka da me dodiruje pred tvojim očima, zašto je to tebi smetalo"

Oblizao je usne i pogledao je u stranu.

A:"Nije mi smetalo, radi šta želiš"

Bila sam besna na njega ta sam ga odmerila od glave do pete i shvatila da bes nije osećanje koje gajim prema njemu. Shvatila sam da ima tu mnogo više stvari. Prvenstveno jer sam se danas pojavila ovde, strahujući da je ljut na mene, zanemarivši sve što je uradio. Osetila sam čudan osećaj u stomaku, nisam smela da ga pogledam u oči. Da li je moguće da se ja stvarno ovako osećam pored njega, ne, nije moguće. Ovo se ne dešava.

A:"Zašto tako gledaš u mene?

Upitao je pogledavši me direktno u oči skupljenih obrva.

Ja:"Nekako si.." 

Nije mi dopustio da završim, već je prišao korak bliže meni.

A:"Šta sam ja to"

 Upitao me je, a meni su od njegovog pogleda samo žmarci prošli telom.

Ja:"Privlačan" 

Dodala sam tiho.