"Privlačan"

19.deo

Odvela sam Lu kod doktora i na moju žalost morala sam tamo i da je ostavim, uprkos mojim molbama da me puste da ostanem sa njom nisu mi dozvolili. Rekli su mi da neće imati posete par dana dok ne prodje sav stres koji je preživela. Kako ne shvataju da bi ona lakše podnela da sam ja sada sa njom, a ne da kroz ovo mora sama da prolazi. Čim se utvrdi u kakvom je stanju, on će dobiti prijavu. Svaka devojka treba tako da postupi kada je neko maltretira ili prisiljava na nešto, bez obzira ko je i šta je. Mučila me je krivica jer sam je ostavila samu, ali me je mučilo još nešto. Saznala sam da je Ante ubio čoveka i to rodjenog oca i nijednog momenta nisam zbog toga želela da pobegnem od njega, to nije promenilo moje vidjenje njega na gore i nije dovelo do toga da mislim da je bio manijak. Jednostavno sam želela da ga saslušam i da vidim šta se krije iza tako jakog momka ali on uvek situaciju okrene u svoju korist. 

Ponedeljak♥

Škola me nikada nije previše zamarala ali jednostavno nisam želela da idem bez Lu, pitam se kako li je danas. Besna sam na Filipa, na sve Fenikse. Kako mogu da budu u ekipi sa nekim ko je takav.

Gips je konačno sklonjen sa moje ruke i više nije bilo smetnji, pokreti su mi bili  usporeni ali je sve išlo na bolje. Glava me je ubijala zbog razmišljanja o tome kako se Lu osećala dok je on tako tretirao. Suze su mi zaokupirale oči i nisam videla kuda idem, želela sam da ubrzam korak i stignem do toaleta kada sam udarila u nekog. Taj parfem mi je bio dovoljan pokazatelj ko je, znala sam da će me, kada podignem glavu, tu dočekati ledeni pogled. Bio je besan, oči su mu bile mutnije nego inače, disanje ubrzano a mišići zgrčeni.

A:"Gledaj kuda ideš!"

Rekao je hrapavim besnim glasom. Sakupio je poglede pristunih jer je to bilo mnogo glasnije od svakodnevnog govora.

Ja:"Ne viči na mene, ceo vaš tim je naslian. "

Rekla sam udarivši ga rukama u grudi.

Ja:"Naučite osnovno ponašanje!"

Zagrizao je obraz kako ne bi uradio baš to na šta sam mu sada skrenula pažnju. Uhvatio mi je za ruku i povukao sa sobom u mušku svlačionicu.

Ja:"Pusti me više, šta je sa tobom"

Prošao je rukom kroz kosu i besno me pogledao.

A:"Dovoljno mi je to što ćemo možda biti diskvalifikovani zbog jednog igrača, samo mi tvoje klinačko ponašanje fali"

Vikao je toliko da mislim da se i pored zatvorenih vrata celom školom čulo njegovo govorenje.

Ja:"Klinačno ponašanje je l? "

Pitala sam kroz suze, bila sam toliko ljuta da sam se plašila sopstvene reakcije.

A:"Da, ponašaš se kao dete. Na meni je sva briga o timu, pa ne plačem"

Pogledala sam ga ljutito i gurnula ga.

Ja:"Brineš o svom timu? Kom jebenom timu tačno, timu nasilnika? Kako se osećaš kada znaš da je silovanje razlog što nećete igrati utakmicu? Kako se osećaš kada si saigrač sa monstrumom!"

 Vikala sam. Pogledao me je skupivši obrve, a ja sam samo još više počela da plačem.

A:"Šta si rekla?"

Obrisala sam suze i odmakla se od njega. Prišao mi je toliko blizu da me je saterao do ćoška. Pomislila sam da će udariti rukom u zid od besa koji ga je obuzeo ali umesto toga on je stegao moje ruke i prislonio ih iznad moje glave. Približio se i hladnim i besnim glasom je dodao

A:"Ponovi mi, Makena"

Naježila sam se na susret njegovog daha i mog uha. 

Ja:"Jedan igrač iz Feniksa je.. pre dva dana.. silovao.. moju najbolju drugaricu"

Rekla sam isprekidano zbog nedostatka vazduha.

A:"Ko"

Dodao je a disanje mu se veoma ubrzalo i uticalo je tako da mi srce lupa mnogo brže nego inače.

Ja:"Zašto bih ti ja to rekla, oni su tvoj tim"

Pogledao me je ljuto i približio je svoje usne još više mom uhu.

A:"Da bih mogao da mu slomijem svaku kosku u telu"

Prošaputao je.