"Privlačan"

21.deo

Ostala sam bez daha u tom momentu. Otvoreno mi je ukazao na sve što moje ponašanje može da izazove i ne mislim da je to dobra ideja. Polako sam ga odgurnula rukama i namestila kosu.

Ja:"Ako je tako, onda ću ih poštovati."

Izvio je kut usne u pobedničkom sjaju.

Ja:"Onda je najbolje da više ne pričamo"

Pogledao me je skupljenih obrva i onda je zagrizao unutrašnju stranu obraza.

A:"Nisam mislio da si poslušna i da tako lako odustaješ"

Izvila sam ramena.

Ja:"Nemam od čega da odustanem, svi naši susreti su bili slučajnosti a ne slobodna volja."

Klimnuo je glavom i onda je pogledao na sat.

A:"A šta je sa Lidijom?"

Upitao me je. Delovalo je kao da mu nije drago što ću ga poslušati i prestati da se vrzmam oko njega ali to je ono što je želeo.

Ja:"Dolaziću normalno, samo ti i ja nećemo pričati"

Otišao je bez ikakve reakcije. Meni je  već bilo vreme da krenem kući. Na putu do kući sam srela Danijela. Bilo mi je jako drago da naidjem na nekog ko će me konačno oraspoložiti.

D:"Čemu takva ljuta faca"

Upitao je dodavši mi flašicu vode koju je kupio na kiosku.

Ja:"Škola"

Izbegla sam dalje objašnjavanje. Otpila sam par gutljaja hladne vode koja mi je tako prijala.

D:"Što Lu nije sa tobom, vas dve se ne razdvajate?"

Primetio je. Shvatila sam da ne zna šta se desilo ali mislim da nije ni pametno da mu ja kažem.

Ja:"Imala je neke obaveze, znaš nju"

Stigla sam do kuće i pozdravila se sa njim. Bilo mi je drago što mi je pravio društvo tokom puta i zaista mi je prijalo da skrenem misli sa svega.

Pozvala sam Lu na telefon ali je i dalje bio ugašen, izgleda da su zaista striktni. Da li je ona sada u redu, da li joj nešto treba, sve to me je brinulo jako.

Nije mi se spavalo, bilo je oko 19h. U 20h sam trebala otići do Lidije. Znala sam da njena majka tada radi ali sam molila Boga da on ne bude tu. Ne znam ni šta mislim o njemu trenutno.

Spakovala sam laptop u torbu i uputila se ka njoj. Ubrzo sam stigla i pozvonila. Niko nije otvarao prvih 5 minuta pa sam već odlučila da krenem nazad. U tome me je sprečilo otvaranje vrata. Pogledala sam i ugledala sam Antea. izgledao je kao da je sada završio sa treningom. Bio je znojav i samo u šortsu sa peškirom oko vrata.

Ja:"Da li je Lidija tu?"

Odmahnuo je glavom, a ja sam izdahnula.

A:"Otišla je sa majkom na posao da joj pomogne oko sredjivanje neke kancelarije"

Pogledala sam na sat nervozno.

Ja:"Zašto mi nije javila"

Prokomentarisala sam više za sebe.

A:"Ja sam trebao da ti javim"

Bila sam zbunjena, zašto mi nije javio kada je već znao.

Ja:"Zašto onda nisi ?"

Upitala sam ljutito.

A:"Jer si danas rekla, pametnice, da više ne pričamo"

Izvio je kut usne i nasmešio se.

Ja:"U redu, izvlačiš stvari iz konteksta"

Izvio je ramenima i naslonio se na vrata.

A:"Hoćeš ući ili ćeš stajati tu "

Odmahnula sam glavom.

Ja:"Krenula sam kući, nema poente u ostajati ovde kada ona nije tu"

Zagrizao je usnu te podigao obrve.

A:"Možeš da je sačekaš ukoliko želiš. Ja ti neću smetati, ionako si me prekinula u pola treninga. One će uskoro stići"

Shvatila sam da je možda to dobra ideja, jeste da je bilo udaljeno samo 15ak minuta ali bolje mi je da sedim u sobi gde ima klime nego da hodam tamo vamo po 40 stepeni napolju.

Ja:"Dobro onda, sačekaću"

Pomerio se u stranu pustivši me da prodjem. Smestila sam se u dnevnu i uključila laptop. Gledala sam neke kodove koji su mi trebali za dalji rad i tako sebi skratila muke.

Čula sam ga da priča sa nekim u hodniku, ali delovalo je kao da priča preko telefona jer se čuo samo jedan glas.

A:"Ne mogu sada, imam neke obaveze. "

Izgleda da je odbijao planove za izlazak ili je bar tako zvučalo.

Prošlo je skoro sat vremena ali njih dve se još nisu pojavile. Mislim da više nema smisla čekati ih.

Krenula sam kada se on pojavio na vratima. Odmerio me je te je nakrivio glavu.

A:"Ideš?"

Klimnula sam glavom a on se samo pomerio ali ne dovoljno da mogu da prodjem.

Ja:"Da, odložićemo. Verovatno će i ona biti umorna kada dodje."

Podigao je pogled iznad mene pa ga vratio dirketno na moje oči. 

A:"Mislio sam da proslavimo"

Gledala sam ga začudjeno, nisam razumela čemu proslavljanje ali sam očekivala jako glupo objašnjenje.

Ja:"Molim"

Upitala sam zbunjeno.

A:"Moj tim nije diskvalifikovan"

Klimnula sam glavom .

Ja:"Drago mi je zbog vas ali ipak bih trebala da krenem"

A:"Jedno piće?"

Odmahnula sam glavom.

Ja:"Preskočiću"

A:"Tvoj izbor"

Prošao je hladno pored mene i otišao je u kuhinju. Izašla sam iz kuće i uputila se ka svojo. Ne mogu da kažem da mi nije bilo drago što su vraćeni u igru ali nisam videla ništa dobro u tome što se trudi da priča sa mnom.