Otvorila sam prozor kako bi se Ante ušunjao kroz njega. Spretno je to radio, bio je to milioniti put da ponavlja jedno isto.
Ušao je te me je odmah prislonio uz zid.
A:"Kada ćeš reći svojima, ne mogu više da se penjem ovako. Želeo bih da koristim stepenice kao svi normalni ljudi"
Nasmejala sam se na njegovu izjavu. Nisam želela još mojima da govorimo bilo šta, trebalo mi je vremena da im sve objasnim, oni su jako staromodni.
Ja:"Ti si normalan?"
Upitala sam ga a on je proskikotao kroz zube.
A:"Tako si najebala sada"
Dodao je pribivši me jače uz sebe i ljubivši me tako zanosno. Nikada se nisam osećala ovako, ovako srećno, voljeno. Na kraju je ispalo da oni koji su najhladniji, oni koji se prave ravnodušni, osećaju sve, možda čak i duplo više nego mi ostali.
NADAM SE DA VAM SE SVIDELA, OSTAVITE VOTE, KOMENTAR. VOLIM VAS♥
KAMU SEDANG MEMBACA
"Privlačan"
Fiksi Remaja"Nekako si.." nije mi dopustio da završim, već je prišao korak bliže meni. "Šta sam ja to" upitao me je, a meni su od njegovog pogleda samo žmarci prošli telom. "Privlačan" dodala sam tiho.
