"Privlačan"

6.deo

Još jedan novi dan, još ne prospavanih sati, još kašnjenja i još puno vremena dok ponovo ne legnem u svoj topli krevet. Protegla sam se i shvatila da danas nemam redovne časove, već danas imamo blok časova fizičkog. Dešavalo se to jednom mesečno, kada profesorka treba da nas oceni, ne može nam dati ocenu na aktivnost jer se ni ne pojavljujemo, pa moramo imati odredjene dane za dobijanje ocena. Ako sam nešto mrzelo to je onda bio taj dan. Nevoljno sam obukla šorts i majicu, vezala kosu u rep i pozvala Lu.

L:"Ispred sam debela"

Rekla mi je zezajući me jer sam kako ona kaže mršavija nego što treba da budem. Medjutim, to nije tačno, imam skladnu težinu i visinu. Pzdravile smo se i krenule smo u školu. Ona se radovala ovom bloku nastave jer smo te časove provodili sa košarkaškim timom. 

L:"Misliš da ću ga videti, šta ako ne dodje a ja sam se sredila"

Pokazala je na svoju komplet trenerku i počela da histeriše.

Ja:"Još i bolje ako je tako, onda ćeš moći da se fokusiraš na ono zbog čega i idemo danas, odnosno na ocene"

Zadirkivala sam je a onda smo obe počele da se smejemo.  Uvek je bila pozitivina i uvek je odisala mirisnom notom i dozom sreće i ljubavi. Preobule smo patike i ušle u salu. Medjutim, tamo nije bio naš košarkaški tim, već je bio Feniks. Mislile smo da smo pogrešile termin, dan ili godinu ali smo onda zapazile našu profesorku kako sedi na tribinama sa ostatkom ne ocenjenog odeljenja.

P:"Dobar dan vas dve. Sedite kod nas, nismo još počeli"

Rekla je, a nama nije trebalo mnogo da uradimo baš to što je pomenula. 

Ja:"Zašto smo ovde sa Feniskovima, gde je naš tim?"

Upitala sam radoznalo, za tri godine koje idem  u ovu školu, ovo je prvi put da naš tim nije u sali sa nama.

P:"Naš tim je malo u rastrojstvu zbog cele situacije"

Pokazala je očima na visoku mušku figuru koja je precizno pogadjala svaki koš. Posmatrala sam ga i shvatila nijedna lopta nije dodirnula mrežicu pri padu, impresivno.

L:"Kakve situacije?"

Upitala je Lu zabrinutno. Svi smo svesni da je ne bi zanimalo ali u pitanju je bio njen dečkić kome nije smela da fali dlaka sa glave ili bi se ona lično postarala da neko nastrada.

P:"Niste čuli?" Odmahnule smo glavom na šta je ona protrljala slepočnice i nastavila "naši su suspendovani 2 naredne utakmice"

L:"Kako to misite, to je neka greška sigurno?" Lu se jako potresla i želela je odgovore i to što pre.

P:"Zbog lažnih optužbi i ne sportskog ponašanja od strane kapitena, svi su razočarani u njega" u njenom lgasu osetila sam blagu sreću što je tako, izgleda da nisam bila jedina koja nije bila tužna zbog poraza onog umišljenka.

P:"To je objašnjenje zašto su Feniksovi ovde. Danas imamo specijalnio ocenjivanje"

Prosto nisam želela da čujem kraj rečenice, znala sam da čim su oni tu, odatle ne može da sledi ništa dobro.

P:"Podeliću vas u parove. Mia sa Kajlom, Stefani sa Lukom, Lu sa Timom i  Makena sa Anteom"

"Makena sa Anteom" odzvanjalo je mojim mislima. U paru sam sa njihovim kapitenom, dečkom čija figura uteruje strah u moje telo i čije oči ne odišu ničim drugim nego samom hladnoćom, ravnodušnošću i blagim besom.