Dobila sam žestoki pogled koji je imao toliku težinu da me je jeza prošla telom. Bacio je loptu preko ramena i krenuo laganim koracima prema meni. Osetila sam nervozu u stomaku, pamet kao da mi je odlutala malopre, kada sam izgovorila sve ono što je bilo kao dobrovoljno potpisivanje smrtne presude. Bes u meni zamenio je ogroman strah i kao da se više nisam osećala sigurno. Od stresa nisam čula kada je profesorka rekla da je čas gotov, krenula sam da odem ali me je njegova ruka snažno povukla i zaustavila u toj nameri.
A:"Ideš negde?"
Upitao me je ozbiljnog izraza lica. Vilica mu se stezala sve više svakog momenta, a pogled nije sklanjao sa mojih očiju.
Ja:"Zvonilo je, mislim da bih trebala da krenem"
Pokušala sam da se izvučem i samo odem ali svakako da to nije bila opcija. ne bi me tek tako pustio da odšetam od njega.
A:"Sada me slušaj dobro, pametnice. Ovo je bio poslednji put da si mi se obratila tim tonom, jesam li bio dovoljno jasan?"
Glas mu je bio dubok, podoran i hrapav. Bio je i isuviše besan ali kao da se trudio da prekrije sve to. Ipak bar deo ljutnje je izašao na videlo. Od straha i njegovog glasa koji me je sve više činio nervoznom, nisam ni primetila koliko me je ruka bolela od njegovog stiska, koji nije popustio ni jednog trenutka.
Odmakao se od mene pustivši mi ruku, koja je promenila boju u plavu. Nije mi ni pogledao više, uzeo je loptu i izašao sa terena. Zar neko ima toliko slabe živce i toliko visoko mišljenje o sebi.
Izašla sam i ja sa terena, te sam ušla u svlačionicu gde me je čekala Lu. Bila je nasmejana, što me je začudilo. Uglavnom je tužna i lošeg raspoloženja ali ne i sada.
Ja:"Da li se ti to smeješ, Bože i to sam dočekala"
Rekla sam te sam je snažno zagrlila i počele smo da se smejemo zajedno. Njena sreća je i moja sreća, šta god da je u pitanju.
L:"Da, baš mi je bilo zanimljivo na ovom času, upoznala sam kul momke"
Prokomentarisala je uz širok kez. Bože, molim te, neka nadje normlanog dečka ,a ne kao onog Sebastiana, koji ne vidi dalje od svog odraza u ogledalu.
Ja:"Ja sam videla sam jednog i to je veći idiot nego što sam mislila da jeste"
Dodala sam na šta je ona skupila obrve.
L:"Ante?"
Na pomenu njegovog imena samo je neka struja besa prošla kroz moje telo ali sam i dalje osećala taj prodorni pogled na sebi, idalje sam bila uplašena.
L:"Šta ti je sa rukom, kako si se povredila?"
Pogledala sam u ruku koja je menjala boju zbog stiska.
Ja:"Izgleda da su glasine da je jak tačne"
Izdahnula sam uz cinični smeh.
YOU ARE READING
"Privlačan"
Teen Fiction"Nekako si.." nije mi dopustio da završim, već je prišao korak bliže meni. "Šta sam ja to" upitao me je, a meni su od njegovog pogleda samo žmarci prošli telom. "Privlačan" dodala sam tiho.
