Parkirao se malo dalje od moje kuće, nisam želela da mi pored problema sa kašnjenjem bude problem i da objašnjavm s kim dolazim kući ovako kasno.
Ja:"Hvala na prevozu"
Dodala sam i onda sam otkačila svoj pojas. Pogledala sam ga još jednom pre nego što sam krenula da izadjem.
A:"Makena"
Njegov dubok glas me je zaustavio. Dobio je moj začudjeni pogled.
A:"Zaboravila si torbicu"
Nasmejala sam se i sačekala sam da mi je on doda sa zadnješ sedišta.
Ja:"Zahvaljujem"
Klimnuo je glavom te je vratio najozibljiniji pogled na svoje lice.
A:"Laku noć, pametnice"
Nasmejala sam se blago a on je otišao svojim putem. Ušunjala sam se u kuću i legla. Začudjeno sam videla da nemam ni jednu poruku od Lu. Obično mi je pisala svakog trena. Možda se i dalje lepo provodi sa Filipom.
Legla sam nakon skidanja šminke i konačno sam se opustila. Nisam više morala da mislim da li će mi neko nešto uraditi i da li sam u opasnosti. Ovo veče je bilo jako čudno. Sedela sam skoro dva sata sa dečkom koga znam sve ukupno tri sata, gde mi je on pritom pričao o svom teškom životu i ličnim stvarima. Zaista je hladan, ravnodušan pre svega ali ne mislim da je on birao da bude takav. Mislim da ima mnogo više stvari u vezi njega za koje je potrebno ići mnogo dublje od površine iza koje se krije.
Jutro kao i svako drugo, ja se budim ne naspavana. Pogledam na kalendar. Subota je. Ou sranje. Danas treba da držim privatne časove devojčici. Brzo sam ustala i počela sam da se spremam. Stigla sam u minut na adresu koju sam pribeležila pre par dana kada me je gospodja Elis pozvala.
Pozvonila sam i onda mi je jedna visoka, starija, plava žena otvorila vrata. Osmehnula se te mi pružila ruku.
E:"Dobrodošla draga. Udji, Lidija te čeka"
Izula sam se i pratila sam gospodju koja je bila veoma lepo raspoložena.
E:"Mislila sam da nećeš doći, teško je danas naći odgovorne mlade ljude. Izvoli"
Klimnula sam glavom i onda sam videla devojčicu koja je bila dosta sitnijeg rasta za osmi razred.
Ja:"Ja sam Makena, drago mi je"
Osmehnula mi se i pružila mi ruku uz jedno stidljivo lidija.
Počele smo sa objašnjavanjem tabela u ekselu dok je Elis samo donosila sokove i grickalice. Lidija je jako brzo kapirala i bilo mi je drago da radim sa jednom jako pametnom devojčicom.
E:"Ja sada idem na posao, Li, budi dobra, slušaj Makenu. Ako vam nešto treba imate broj. Brat će ti se vratiti sa treninga za koji minut, ručak mu je na stolu"
Zakopčavala je dugme na sakao i uzimala torbicu sa stola.
L:"Važi mama"
Prišla je te je poljubila u glavu a zatim i meni mahnula, uzela je ključeve te je ubrzo nestala iz mog vidokruga.
Začula su se vrata i neko lupkanje pa sam pretpostavila da joj je brat stigao ali sam se fokusirala na rad sa njom. Ja volim da se maksimalno posvetim osobi kojoj pomažem ,a i ovo su moji prvi privatni časovi, ne smem da se obrukam.
L:"Brat mi je stigao, da vas upoznam"
Klimnula sam glavom.
Vrata su se tek nakon 15ak minuta otvorila a ono što me je zateklo ostavilo me je bez texta. Ušetao je dečko mokre tamne kose koja mu je padala preko lica, imao je telo koje je bilo savšreno definisano, ledeni pogled koji me uvek ostavlja nemu i samo peškir oko struka.
Nije pogledao u mene već je nameštao svoju kosu, tek na Lidijino kašljanje se trgao.
A:"Makena?"
Upitao je zbunjeno. Ostala sam nema, ništa mi nije jasno. Zar je ovo njegova porodica, ali njegova porodica je mrtva zar ne. Tako sam zbunjena.
L:"Vi se znate?"
Upitala je radoznalo i veselo.
Klimnula sam glavom spuštajući laptop sa svojih krila.
A:"Privatni časovi, trebao sam da znam pametnice"
Postidjeno sam skrenula pogled, što nije ličilo na mene.
L:"Mogu da uzmem pauzu?"
Pitala je pogledavši na sat. Klimnula sam glavom a ona je veselo otrčala nekuda.
Ja:"Iznenadjena sam koliko i ti"
Prošao je rukom kroz kosu pogledavši me direktno. Seo je na naslon za ruke na krevetu na kom sam ja sedela.
A:"Slučajnosti "
Ja:"Rekao si mi da nemaš nikog"
Potvrdio je.
A:"Nemam, Elis me je usvojila tada. Sada su njih dve moja porodica"
Ja:"Trebala bih da krenem"
Seo je pored mene gledajući u laptop na kom sam radila.
A:"Zanimljivo, umeš da programiraš"
Spakovala sam laptop i ustala kako bih krenula. Vreme za čas je i onako prošlo.
Ja:"Pozdravi Lidiju od mene i reci joj da sam jako zadovoljna s onim što zna da radi"
Nasmejao se te je oblizao svoje usne.
A:"A šta ti umeš da radiš?"
Izdahnula sam i odmakla se od njega.
Ja:"Zašto mi stalno prilaziš sa nekim dvosmislenim rečenicama"
Odmahnuo je glavom.
A:"Obećao sam da ćemo imati našu malu igru, pametnice"
ESTÁS LEYENDO
"Privlačan"
Novela Juvenil"Nekako si.." nije mi dopustio da završim, već je prišao korak bliže meni. "Šta sam ja to" upitao me je, a meni su od njegovog pogleda samo žmarci prošli telom. "Privlačan" dodala sam tiho.