Posle isprobavanja mnogo odevnih kombinacija, odlučila sam se za kratku satensku haljinicu boje meda i iste takve štikle na platformu. Mislila sam da inače izgledam lepo, ali ovo sam druga ja. Nisam nešto preterano voljna da gubim vreme na sate doterivanja, tako da uvek izgledam solidno. Nije da ne marim za izgled, ali svakako da mislim da to nije presudno i da ljudi treba da me vole zbog toga kakva sam osoba.
Izašla sam ispred kuće i sačekala Lu. Rekla je da će nas Danijel voziti. Danijel je naš dugogodišnji prijatelj koji se nakon 4 godine provedene u Švajcaskoj, vratio u naše krajeve. Toliko toga je propustio, ali toliko toga ćemo nas troje opet proživeti zajedno.
Stigli su nakon par minuta, ipak sam u našem društvu, ja osoba koja najviše kasni. Oduševljeno je izašao iz auta i bacio mi se u zagrljaj.
Ja:"Tako je lepo videti te Dani! "
Povikala sam dok se nismo razdvajali.
D:"I ja sam se tebe uželeo Maki"
Oduvek je voleo da skraćuje moje ime. Kao da je Makena predugo i kao da gubi vreme na izgovori istog.
Ja:"Da li je moguće da i dalje koristiš taj parfem? "
Klimnuo je glavom uz glasan smeh.
Ja:"Ne odustaješ od stvari koje voliš"
Dodala sam i pridružile smo se u smehu. Seli smo u autu i krenuli ka jednom splavu, bio je pod otvorenim nebom, tako da se to činilo kao manje bolna opcija nego zagušljivi i mračni klub.
Ja:"Šta sam propustila"
Parkirao se isped i ugasio auto.
D:"Nisam odustao od Kriste"
Pogledala sam ga razgoračenih očiju. Ona je bila njegova prva simpatija, toliko je bio lud za njom da su ga svi zezali zbog toga. Svaka njegova rečenica je počinjala i završavala se njenim imenom. Bledo sam gledala u njega te videla prsten na ruci.
Ja:"Da li ste vi.."
D:"Vereni smo Maki"
Vrisnula sam od sreće. On je bio Noino godište i stvarno sam bila presrećna. Ne postoji "pravo vreme" za takve stvari, svako ima svoje granice momenta.
L:"Još razloga za žurku!"
Složili smo se te smo izašli iz auta i seli za jedan sto. Prelep pogled se pružao sa ovog mesta. Reka i nebo koje je iz svetlo plave nijanse prešli u šljokičastu tamniju boju.
D:"Šta je sa rukom"
Aludirao je na moju povredu koja me je odmah asocirala na onog bezosecajnika.
Ja:"Nezgoda"
Nisam želela da razmišljam o njemu, veče je previše lepo da bi mi u mislima bila tako loša osoba.
L:"Seksi nezgoda"
Gledala je iza mene i komentarisala. Suptilno sam se okrenula i videla visokog momka sa arogantnim stavom kako u nekoj grupici ljudi, ispija viski sa ledom u čaši. Radio je to tako polako kao da toliko uživa da ne želi da tečnost iz čaše nestane. Nisam želela da naletim na njega a kamoli da nam se pogledi ovako prikuju jedan za drugog. Skrenuo je brzo, nije želeo da to potraje a ja, ja to tek nisam želela. Da mogu da biram, radije nikad ne bih gledala nego da mi on bude jedino što vidim.
Danijel nije čuo njenu izjavu te nije imalo potrebe da se objašnjava.
L:"Hajde da igramo"
Već je počelo. Nisam napomenula da na ovakvim mestima najviše ne volim da igram, osećam se kao da svi gledaju i da su moji pokreti toliko fejk i toliko ukočeni da izgledam kao robot.
L:"Pitala sam Danija, znam da ti ne voliš to beb"
Nasmejala sam. Hvala Bogu pa me voli i poznaje toliko da me ne tera na ovakve stvari.
Buljila sam u sve ljude okolo, a onda mi je stigla poruka i pažnju mi je privukao nepoznat broj.
Xx:"Pametnica posećuje ovakva mesta, zanimljivo"
"Pametnica" odzvanjalo je mojom glavom, samo jedna osoba taj epitet koristi kroz toliki sarkazam.
ESTÁS LEYENDO
"Privlačan"
Novela Juvenil"Nekako si.." nije mi dopustio da završim, već je prišao korak bliže meni. "Šta sam ja to" upitao me je, a meni su od njegovog pogleda samo žmarci prošli telom. "Privlačan" dodala sam tiho.
