Izašla sam nesigurno i prdržala vrata devojci koja je želela da udje u toalet. Šta je ovo značilo? Da li je bio ozbiljan ili se samo poigravao sa mnom i mojim mislima. Taj dečko je nemir, cela njegova pojava te natera da počneš da veruješ da pakao možda nije izmišljen. Svakako da pakao postoji on bi sedeo na samom tronu tog mesta.
L:"Gde si bila, zabrinula sam se"
Rekla je moja drugrica koja nije bila pripita. To se retko dešavalo. Ona je što zbog loših ocena, što zbog ljubavi koja nije uzvraćena, što zbog zabave, svaki naš izlazak videla kao savršenu priliku da popije koju čašu više. Izgleda da je danas dobro raspoložena.
Ja:"Danijel je otišao?"
Upitala sam osvrćući se oko sebe. Nije bio tu kada sam došla. Klimnula je glavom potvrdivši moj zaključak. Sedele smo još malo i onda rešile da krenemo. Pokupile smo svoje stvari kada se ona široko osmehnula. Pogledala sam iza sebe i uvidela krupnog plavog dečka kako nam prilazi.
L:"Maki, ovo je Filip."
Pružila sam ruku iznenadjeno. Nije mi nikad pomenula nijednog dečka sa tim imenom. Uzvatio je rukovanjem i nemo je sa nekim blesavim osmehom gledao u nju.
Ja:"Drago mi je "
Pogledala sam je "objasni mi sve" pogledom i ona je to odmah shvatila.
L:"Upoznali smo se na času fizičkog"
Ja:"Tad smo imali sa Fenikisima, kako..."
Onda mi je do glave došlo. On je iz tog tima.
Ja:"Ouh da. Ima smisla"
F:"Ti si Makena zar ne?"
Klimnula sam glavom. Nije bilo čudno što zna moje ime, ako zna Lu zna i mene.
F:"Ante je pričao o tebi"
Zašto me njegovo ime proganja uvek. Svaki korak koji napravim je propraćen tim čudnim imenom. Ante. Nikada nisam čula da se neko tako zove. Da li je to skraćeno od Antenino? Zašto uopšte razmišljam o tome, o njemu. Toliko me nervira da sam pomen njegovog imena izaziva revolt u meni.
Ja:"On, pričao o meni? Šta je zanimljivo imao da kaže?"
Slegao je ramenima i nakašljao se.
F:"Nisam baš propratio, izazvala si reakciju kod njega, nije bio pri sebi nakon treninga sa tobom."
Izdhanula sam okrenuvši oči.
Ja:"Sam je sebe doveo u tu situaciju. Nije morao da pristane da trenira sa mnom"
Nije morao, mogao da je da ode ili samo da nadje zamenu za sebe.
F:"Nije on neko ko lako odustaje, ne bi priznao da je nemoguće trenirati sa tobom pa makar ga to koštalo živaca"
Njegovih živaca? Ja sam ta koja je snosila posledice njegovog besa.
F:"Krenule ste kući?"
Zapazio je.
L:"Planirale samo da odemo kući ali sada kad si ovde, mislim da bih mogla da ostanem na jednom piću.
Prokomentarisala je uz kez. Da li je ona to zaboravlja Sebastiana ili mi se samo tako čini. Bila sam previše umorna da bih i ja ostala i igrala ulogu trećeg točka.
Ja:"Ja idem Lu, previše sam umorna. Uživajte"
Pogledala me je te sam joj namignula.
L:"Sutra, lujko"
Zagrlila me je snažno i stegla onako kako samo ona ume. Pružila sam ruku i Filipu koji je delovao kao baš dobar dečko.
Pozvala sam taxi ali ga nigde nije bilo. Čekala sam preko deset punih minuta i onda je jedan naišao. Taman kada sam želela da pridjem neko je prošao pored mene i otvorio je vrata taxija. Ljutito sam pogledala osobu koja je zauzela moje mesto. Devojka smedje kose, samo je uplakanim očima pogledala u mene. Nisam želela ništa da je pitam. Toliko tuge skoro nisam videla u nekome skorije. Blago sam joj se osmehnula i pustila je da ga uzme.
Ja:"To je moj taxi"
Tiho sam rekla, posle njenih suza, moj taxi nije bio toliko bitan. Odlučila sam da krenem peške. Jedini problem kod letnjih dana koji su vreli, jesu hladne noći. Koliko je to paradoksalno. Danju nosim haljinicu ali noću jaknicu.
Hodala sam ulicama koje su bile fino osvetljene. Nisam se plašila da idem sama, sve dok se auto nije zaustavio pored mene.
YOU ARE READING
"Privlačan"
Teen Fiction"Nekako si.." nije mi dopustio da završim, već je prišao korak bliže meni. "Šta sam ja to" upitao me je, a meni su od njegovog pogleda samo žmarci prošli telom. "Privlačan" dodala sam tiho.
