"Privlačan"

7. deo

Prišao je nezainteresovano ka meni i nastavio da udara loptom o pod. Delovalo je kao da ga ovo toliko zamara, da samo želi da se vrati igranju košarke, kako bi mogao da unapredi svoje sposobnosti, ali se meni činilo da to nije moguće.

P:"Svako od Feniksovih će vas naučiti pravilima košarke. Čim ste ovde znači da se niste trudile na časovima i da vaše interesovanje nije usmereno ka mom predmetu. Tako da se pokrenite!"

Zapovedila je a sam se samo skamenila, kako uopšte pričati sa nekim koga se svi boje, odisao je stavom kao da će me ščepati za ruku svakog momenta i sastaviti me sa zemljom. Prišao je te mi naglo bacio loptu, koju sam neočekivano uhvatila.

A:"Znaš li bar nešto?"

Upitao je hladnim i prodornim glasom. 

Klimnula sam glavom, jer mi se činilo da nijedan drugi odgovor ne bi bio pametna solucija.

A:"Dobro, onda ćemo ovo brzo završiti te onda ti možeš da se vratiš svojim štreberskim obavezama, a ja mogu da nastavim da teniram"

Malo me je uvredila njegova izjava. Ja sam pametna ali nisam štreber! Kako ljudi ne prave razliku izmedju svega toga. Ja ne provodim sate učeći.

A:"Manje razmišljaj o tome kako nisi štreber i kako si samo prirodno pametna, a malo više igraj jebenu košarku sa mnom"

Kako je on upravo znao šta sam pošla reći, ovaj dečko me je upravo ostavio bez teksta. Počela sam da tapšem rukama i pogledala ga direktno u oči. Zadobila sam njegovu pažnju i to u potpunosti. Oči su mi bile tamnije od kose, ako je to uopšte moglo biti moguće. Gledao me je ravnodšno i samo je čekao da mu objasnim čemu aplauz.

Ja:"Bravo, baš sam to htela reći"

Prišao mi je i delovalo mi je kao da je za razliku od juče, danas na ivici živaca i da svaka moja reč samo rasplamsava vatru besa koja u njemu već tinja.

A:" U pravu si ti nisi štreber"

Pogledala sam ga začudjeno, šta sad ovo treba da znači.

A:"Štreberi se bar trude za ocenu, a ti samo stojiš u mestu i misliš o nečemu što sam ja rekao"

Hladno je rekao otevši mi loptu iz ruku i davši koš sa polovine terena.  Ščepao je loptu te je stao iza mene. Prebacio je loptu ispred mene. Osetila sam njegov vreo dah na svom vratu i jeza je obbuzela moje telo, zašto mi stoji ovako blizu, neprijatno mi je.

A:"Stavi ruke na loptu, ovako"

Uhvatio je svojim rukama moje i namestio ih u položaju za šut. Ruke su mu bile ledene za razliku od mojih koje su gorele od njegovog dodira. Znala sam osnovna pravila, a sada sam znala i da šutiram pravilno. Dobacio mi je loptu i stao je ispred mene. Zašto sam od svih igrača ja dobila kapitena koji sam igra celu utakmicu. Svaki moj pokušaj da sačuvam loptu bio je bezuspešan, on je milion puta spretniji, talentovaniji, brži i precizniji od mene. Jednostavno sam se umorila, a nisam dobila nikakve rezultate.

A:"Vi iz ove škole baš ne znate da igrate košarku, držite se učenja "

Drsko je rekao na šta sam skupila obrve.  Čemu ljutnja i vredjanje, nismo svi stvoreni sa sport.

Ja:"Po tebi se vidi da vam učenje nije išlo od ruke"

U tom momentu, jezik mi je bio brži od pameti. Nisam ni bila svesna u šta me je moja nepromišljena izjava uvukla. Znala sam da se ovo neće završtiti dobro po mene.