"Privlačan"

14.deo

Auto se polako zaustavljao. Nije naglo kočio, trudio se da što manje izgleda kao manijak. Uvukla sam ruku u torbicu koju sam nosila i uhvatila šoker. Uvek sam ga nosila sa sobom, legalan je jer samo može da paralizuje osobu na 20ak minuta ali ne i da ostavi trajne posledice. Kada me je skroz sustigao. prozor se otvorio i ona sam zapazila samo siluetu dečka u blindiranom autu. Jeza je prošla mojim telom, što zbog celokupne situacije a što zbog razmišljanja kako mi je jedna ruka idalje povredjena i da bi ovaj susret mogao da se završi loše po mene.

A:"Kuda?"

Upitao me je uperivši taj ubitačni pogled. Te tamne oči i ozbiljan pogled su mi uterivali strah u kosti.

Ja:"Ti?"

Rekla sam sa blagim olakšanjem. Nije kao da je on bolja opcija, ali svakako jeste on nekog manijaka koji bi me silovao ili kidnapovao. Niko ne kaže da on ne bi ali mislim da je možda malkice bolja solucija.

A:"Izgovorila si to kao da si srećna što me vidiš? Treba li da se brinem?"

Dodao je cinično. Okrenula sam očima na šta se on još više uozbiljio.

Ja:"Nisam srećna što te vidim, ne laskaj sebi. Samo sam mislila da je neko ko ima loše namere prema meni"

Dodala sam iskreno.

Parkirao se pored mojih nogu te spustio prozor još više.

A:"Udji"

Dodao je više naredjivačkim nego opcionalnim tonom. Nisam mislila da je to pametna ideja pa sam pokušala da ga odbijem.

Ja:"Neka, mogu sama dalje"

Krenula sam da hodam a onda sam  uvidela da mi je štikla kao iz inata pukla. Izula sam se jer nisam želela da priznam poraz i ponela sam štikle u rukama.

Ponovo je upalio auto i krenuo da polako vozi pored mene. 

A:"Ponoviću ti još jednom, udji"

Trgla sam se na njegovu ozbiljnost te sam zastala. Progutala sam knedlu u grlu i razmišljala da l da nastavim. Pogledala sam u niz kafana koje sam morala sama zaobići, što nikako ne bi prošlo bez komentara ili nečega goreg. Otvorila sam vrata i sela polako se smestivši. Uzeo je moju torbicu i hteo je da je stavi na zadnje sedište. Trgla sam se i sprečila ga u tome.

Ja:"Pusti"

Dodala sam tiho.

A:"Ostavi je pozadi, više ćeš imati mesta za pojas"

Odmahnula sam glavom a onda je iz torbice ispaolo labelo. Uzeo ga je i onda je izvio kut usana u osmeh.

A:"Šoker, u obliku labela?"

Otela sam mu ga iz ruke i vratila u torbicu te je stavila iza.

Ja:"Devojka sam, moram da mislim na svakakve situacije"

Rekla sam i izdahnula.

Ja:"Zašto si mi ponudio da me povezeš, jako te nerviram i izazivam revolt kod tebe"

Jednu ruku je izbacio kroz prozor dok nije skretao pogled sa puta.

A:"Ne pravim se fin, štaviše tačno je to što kažeš ali nisam video ništa u tome da ti ponudim prevoz. Ni kajanje ako to uradim ni kajane ako to ne uradim"

Bio je iskren. Ovo nije bio njegov način da se iskupi, samo je ovo video kao nešto nebitno .

Ja:"Zašto je ona devojka plakala zbog tebe ?"

Upitala sam ga što verovatno nikako nisam trebala ali to ne bi bila ja da to nisam uradila.

A:"Ništa  u šta treba da se mešaš, pametnice"

Ovo ga je malo pogodilo i na tren sam se uplašila tog hrapavog glasa.

A:"Rekla si malopre, mislila si da je neko ko ima loše namere prema tebi. Ti onda misliš da ih ja nemam, zar ne?"

Zaključio je. Klimnula sam glavom.

Ja:"Tako nekako. Nisi ti dobar ali mislim da nisi ni u ranku manijaka."

Ozbiljno me je pogledao te je onda oblizao svoju usnu i vratio pogled na put.

A:"Recimo da je tako, nisam imao loše namere prema tebi, tada"

Dodao je na šta mi je mozak skroz zablokirao misli. 

Ja:"Kako to misliš tada?"

Progutala sam knedlu u grlu.

A:"Rekao sam ti da ćemo imati igru koju si želela."

Ozbiljno sam ga pogledala na šta je on samo izvio kut usne.

Ja:"Ante, kuda idemo?"

Shvatila sam da mu nijednog trena nisam dala svoju adresu a da se već 15 minuta vozimo po gradu.