Sedeli smo na tribinama a nizvesnost nas je ubijala. Ante je gadjao loptom u koš, kao da mu od ovoga ne zavisi cela sezona. Izgleda da je baš samouveren po pitanju svega što se dešavalo u prethondih sat vremena.
Došao je sudija koji je doneo rezultate od doktora i dodao papire svom kolegi koji je na razglasu trebao da pročita sadržinu lekarskog izveštaja.
Sudija:"Malo pažnje. Testirani Ante Miler, nije bio pozitivan ni na jednu ne dozvoljenu supstancu, uključujući steroide. Feniksi su odneli ubedljivu i poštenu pobedu"
Sebastianova vilica je ostala otvorena, svaki mišić mu se od besa zgrčio, želeo je da nestane sa ovog terena, želeo je da nikada nije upoznao dečka crne kose i žestokog stava. Svi momci iz Feniska su počeli da se raduju i da grle Antea koji se samo podlo nasmejao. Počela sam da se radujem i aplaudiram, kao i većina navijača Feniksa. Zadobila sam čudne poglede osoba iz svoje škole, ali stvarno, neke je trebao da snimi reakciju Sebastiana koji izgleda kao da mu je neko ispred nosa ugasio svećice na njegovoj rodjendanskoj torti.
L:"Ne mogu da verujem, kako je ovo moguće"
Upitala je Lu pomalo tužno. Izgleda da je očekivala da će njen dragi biti u pravu. Mislim da je većna ljudi delila Sebastianovo mišljenje, onakva igra je ili prirodan talenat ili korišćenje nečeg zabranjenog, ova druga opcija je na njihovu žalost oporeknuta.
Ja:"Šta to što je Sebastian nasilan ili što ovaj dečko može da igra umesto celog tima"
Našalila sam se a ona me je udarila u rame. Izdahnula je nadureno.
L:"Žao mi je što se toliko iznervirao, ali Ante. Dečko je previše dobar za ovaj sport"
Bar smo se oko nečega složile. Ante je imao previše hladnu reakciju da sam ostala malo šokirana. Ništa što se dogodilo nije promenilo njegov izraz lica, blagi osmeh je sve što se moglo uočiti. Otišli su sa terena u svlačionice a Lu i ja smo pošle kući.
Dok smo izlazile videle smo mnoge devojke kako čekaju igrače Feniksa ispred. To nisu bile bilo koje devojke, to su bile umišljene devojke i to iz naše škole.
L:"Vidjale smo hih pre, Sebastianove drugarice. Šta rade ovde, uglavnom su njega čekale"
Konstatovala je moja drugarica, koja je kao najveći špijun, znali svaki njegovog korak, plašim se čak i svaki like na njegovoj instagram slici. Nasmejala sam se na njenu informaciju u koju je očito bila 100% sigurna.
Ja:"Uvek su jurile slavu, a sada kada je Sebastian pao u drugi plan, imaju novi plen"
Okenule smo očima i nastavile dalje. Začule smo da su počele da se smeškaju i da ne prestaju da pričaju, shvatile smo da su dočekale Feniksove igrače, ali nešto nas je začudilo. Ante nije bio medju njima, kao da je u zemlju propao.
Nismo bile jedine koje su se to pitale, začule smo bezbroj ženskih glasova kako su se užurbano i zainteresovano raspitivale o njemu. Medjutim, one su povrh svega sedele i čekale ga, vreme za njih nije imalo neki značaj, kao taj sekund kojii bi možda poklonio svakoj kada bi izašao iz svlačionice. Ove devojke baš mole za pažnju. Lu i ja smo napustile školu i uputile su naš omiljeni kafić da popijemo kafu.
Dok smo napuštale školsko dvorište, videle smo crnokosog, visokog i mišićavog dečka kako spretno izlazi kroz prozor sa sve svojom torbom za trening. Dočekavši se na noge, bez imalo muke, prebacio je torbu preko ramena i namestio slušalice koje je nosio. Izgleda da nije želeo bliski susret sa devojkama koje su ga čekale ispred, pa je jednostavno našao prečicu ka svom spasu.
YOU ARE READING
"Privlačan"
Teen Fiction"Nekako si.." nije mi dopustio da završim, već je prišao korak bliže meni. "Šta sam ja to" upitao me je, a meni su od njegovog pogleda samo žmarci prošli telom. "Privlačan" dodala sam tiho.
