Prošlo je tačno pet dana od kada je Lu otišla u bolnicu i konačno sam išla da joj pomognem da ponese svoje stvari i vrati se kući. Svojima je objasnila situaciju i oni su mislili da je najbolje da ga što pre prijavi. Slagala sam se sa njima i rekla je da će to uraditi čim bude u stanju.
L:"Tako si mi jebeno nedostajala"
Zagrlila sam je najsnažnije moguće.
Ja:"I ti si meni ludice. Kakvi su rezultati"
Upitala sam je uzimajući joj torbu iz ruku.
L:"Sve je u redu, imala sam modrice i ogrebotine ali ništa ozbiljnije."
Odahnula sam, dobro je. Moglo je mnogo gore da se završi.
L:"Šta sam propustila?"
Izvila sam ramena.
Ja:"Ništa posebno, samo je život milion puta dosadniji bez tebe"
Nasmejala se te me poljubila u obraz.
L:"Šta pijemo kod tebe kasnije?"
Odmahnula sam glavom.
Ja:"Prvo da ga prijaviš, pa onda da slavimo"
Klimnula je glavom te se osmehnula.
Sačekale smo taxi i otišle do policije gde je samo trebala da da poslednju izjavu i da upotpuni iskaz. Policija je tokom celog njenog boravka tamo bilo upućena u celu situaciju. Nakon što se to završilo on je priveden i odredjen mu je pritvor od mesec dana radi istrage, naravno dobio je i zabranu prilaska. Bilo mi je lakše kada sam znala da se to neće ponoviti i da je ona sada skroz zdrava i bezbedna.
Stigle smo kod mene kući, jer se moji vraćaju tek sutra, pa mi je bilo dosadno da budem sama.
L:"Donesi nešto žestoko"
Znala je da moji roditelji stalno od rodjaka dobijaju žestoka pića pa je ormar sa istim bio njen omiljeni deo moje kuće. Kada smo počele da pijemo pozvao je Noa. Pričali smo i zaista ga nikada do tada nisam čula toliko srećnog. Kaže da je tamo sve u savršenom redu i kao da je uvek tu pripadao. Takodje mi je rekao da će navratiti skorije do nas. Jako mi je nedostajao. Kada smo završili poziv videla sam da je moja drugarica okačila story sa pićem i tagovala me.
Ubrzo nakon druge flaše žestine stigla mi je poruka sa broja koji mi nije bio memorisan ali sam videla prethodnu poruku i shvatila o kome je reč.
A:"Mislio sam da ne piješ, ali ipak ti nije odgovaralo moje društvo za to"
Aludirao je na put kada me je pitao da zajedno proslavimo što Fenikis idalje mogu da se takmiče. Nisam ništa htela da odgovorim. Dečko je jako iritantan jer ne zna šta želi. Ne slažemo se i samo se svadjamo konstanto a opet ne može bez mene. Ludim od njega.
L:"Ko je to?"
Pitala je pripita.
Odmahnula sam glavom.
Ja:"Noa, zaboravio je da mi kaže da ne pijem puno"
Nasmejala se a ja sam morala da je slažem. Želela sam da izbegnem objašnjavanje o ovoj temi, ni ja nisam znala ništa o tome.
YOU ARE READING
"Privlačan"
Teen Fiction"Nekako si.." nije mi dopustio da završim, već je prišao korak bliže meni. "Šta sam ja to" upitao me je, a meni su od njegovog pogleda samo žmarci prošli telom. "Privlačan" dodala sam tiho.