52 slučaja

5♦️

Petica karon vodio je jednu malu kafanu u poprilično prometnom delu grada. To mesto on je nasledio od svog oca, koje je on opet nasledio od svog oca, i koje se tako u njihovoj porodici prenosilo s kolena na koleno, iz generacije u generaciju, osim što je, dok je pripadala petici karon ona ostvarila veću zaradu nego kod bilo kog drugog njegovog pretka, ili čak i potomka, ali je u isto vreme, u tom periodu bila i najlošije očuvana.

U njoj su se, svake večeri okupljali šverceri, trgovci ukradenom robom i dileri, ili noćili pljačkaši i odbegli robijaši. Na tom mestu se pilo, varalo, kralo. Tu su se kovale velike zavere. Izbijale su tuče i rasprave. 

Neki od najozloglašenijih kriminalaca upravo ovde pronalazili su prijatelje, saveznike i saborce, ali su ponekad i gubili iste.

Bez obzira na prljavštinu i propalost samog mesta, u njegovoj kafani je uvek bilo živo i veselo, a petica karon pritom je vrlo dobro i zarađivao.

Specijalne usluge skrivanja i zaobilaženja zakona imale su i specijalne cene. Svaka razbijena čaša, a bilo ih je dosta, ozbiljno se plaćala. Samo održavanje mesta nikada nije bilo neophodno, pa se ni novac nije rasipao na to, a uspešne pljačke slavile su se i po tri dana, uz obavezno naručivanje pića za sve posetioce. Dosta često zadesila bi se i neka bolja napojnica, koju bi gazda često dobio kao znak zahvalnosti za pruženo utočište.

Iako je njegovo zanimanje i društvo u kojem je provodio preko osamdeset procenata svog vremena, uglavnom bilo centar nesloge i prevara, petica karon bio je neizmerno pošten i voleo je da pomaže drugima.

Uvek je bio spreman da sasluša probleme svojih mušterija i izađe im u susret koliko god je to moguće. Saosećajno je razgovarao sa onima, koji su tvrdili da su nevini, i spuštao cene, koliko mu je trenutna situacija dozvoljavala. Dešavalo bi se, da nekog begunca upozori na poteru, koja se za njim vodi , ili dojavi da ga je uočio na nekom drugom mestu, kako bi ovaj imao više vremena da se skloni na bezbedno. Ponekad je i slao poruke, pisma ili novac porodicama različitih kriminalaca, da bi im pomogao ili preneo da njihovi voljeni i dalje misle na njih, iako ih je put naneo u pogrešnom smeru. 

Pomagao je i svojim komšijama i drugim građanima, i verovatno ga baš zbog toga niko nikada nije ni prijavio. Vodio je svoju kafanu spokojno i bez brige, a onda ju je predao svom najstarijem detetu da nastavi njegov posao.