52 slučaja

8♥

Što vas više cene, to će manje sumnjati u vas.

Osmica herc je bio jedan veoma poštovan građanin, čovek od ugleda. Često je posećivao pozorišta, muzeje i sva druga mesta, gde su ljudi njegovog staleža obično izlazili.

Međutim, njega je ipak najviše interesovala umetnost.

Imao je običaj da ode u neku likovnu galeriju i čitave sate provodi sedeći pred jednom slikom. Zagledao bi svaki detalj, svaku sitnicu. Upijao bi boje i uočavao svaki pojedinačni pokret četkicom.

Neki su smatrali da je to šašavo, dok su drugi verovali da se on stvarno razume u slikarstvo, i veoma su cenili njegovo mišljenje.

Jednom prilikom, osmica herc je upoznao jednu po njemu veoma talentovanu, ali svetu potpuno nepoznatu slikarku.

Platio joj je da mu naslika kopiju Van Gogovih "Suncokreta", što je ona rado prihvatila.

Onda je, pred samo izlaganje originala te slike u jednom muzeju, otišao na tu izložbu sa tom kopijom uvijenom u nekakav smeđi papir.

Zamolio je jednog starijeg gospodina, da mu pričuva delo, koje je navodno upravo kupio, dok on obiđe izložbu. Ne znajući kako slika uopšte izgleda, čovek je pristao.

Osmica herc je otišao pravo do "Suncokreta". Zagledao se u njih, kao što je to radio sa svakom slikom, i iznenada počeo da traži čuvare.

-Slika je zamenjena. Ovo nije original. "Suncokreti" pripadaju Van Gogovoj svetlijoj fazi. Slika je previše tamna. To je lažnjak!- vikao je najglasnije što je mogao.

Neiskusni čuvari odmah su počeli da gledaju šta se desilo. Ko je zamenio slike?

Na kameri su videli starca sa uvijenim platnom, i uhapsili ga.

Čovek se pravdao da slika nije njegova. Pokazivao je na osmicu herca i govorio da mu je on smestio, ali nije vredelo.

Ljudi mu nisu verovali. Vratili su sliku, za koju su verovali da je prava i da ju je on ukrao, u muzej.

-Ovu drugu, dajte meni. Obožavam da sakupljam kopije. One su nekad bolje i od original.- rekao je osmica herc, misteriozno se osmehnuvši.

Tako je uspešno zamenio dve skoro potpuno iste, a sa druge strane, sasvim različite slike.