52 slučaja

A♣

Verujem da je svakom učeniku, ma šta on rekao, u nekoj meri stalo do ocene. Samo, dok jedan cilja da ima sve petice, drugi bi bio zadovoljan i sa trojkom.

Ljudi se naravno razlikuju, i imaju drugačije ciljeve, ali nikome ne bi bilo drago ako bi se u njegovoj đačkoj knjižici pojavila neka negativna ocena ili ako bi morao da ponavlja razred, posebno ako je završna godina.

Kec tref se upravo nalazio u takvoj situaciji.

Njegove ocene u školi uglavnom su bile prosečne. Imao je dosta dvojki i trojki. U njegovoj knjižici i na njegovim svedočanstvima četvorka je bila kao neka ugrožena životinjska vrsta. Javljala se poneka, ali je bila zaista retka. Jedinica nije imao, a ni petica.

Za keca tref to i ne bi bilo toliko strašno, da nije znao kako nijedna od tih ocena nije bila stvarno zaslužena.

Predmeti, koji su njega zaista interesovali, bili su ređi od četvorki koje je imao. Zbog toga se, na skoro svakom testu, služio različitim trikovima i prevarama, kako bi uvek dobijao prelazne ocene.

Često bi slikao svoj kontrolni zadatak i slao nekome drugome da mu ga uradi, ili bi tražio odgovore na internetu.

Za pisanje puškica bio je pravi majstor. Uspeo bi čitavu lekciju da prepiše na svoju ruku, ili da izlepi unutrašnjost svoje jakne sa papirićima na kojima je zabeležio najbitnije pojmove i definicije.

Još jedan trik, kojim se često služio, bio je da sakrije knjigu ili svesku ispod stola, i onda u njima pronađe ono što mu je bilo neophodno.

Sve to mu je jedno vreme i uspevalo, a onda je došao završni ispit.

Kec tref znao je, da je u zemlji u kojoj je živeo, varanje na njemu kažnjivo zakonom, znao je da bi mogao da bude u velikoj nevolji, ako samo pokuša da prepiše, i znao je da su šanse, da to uradi bez da ga neko primeti, veoma male.

I, ipak nije mogao da odoli.

Okrenuo se samo na sekund, da pogleda u test svoje drugarice, i odmah je bio uhvaćen.