☆𝘜 𝘙𝘜𝘒𝘈𝘔𝘈 𝘔𝘈𝘍𝘐𝘑𝘈Š𝘈☆

~Zašto baš ja? Zašto baš oni?~

Ugledala sam Ivana, Petru i Ninu kako nepomično leže vezani na podu.

To me šokiralo istog trenutka čim sam ih ugledala tu u ovakvom stanju.

Sad mi je jasno o kome su točno pričali Ognjen i Luka...

"Ivane... Petra... Nina..."

Došla sam do njih i lagano ih prodrmala u pokušaju da ih probudim, ali probudio se samo Ivan.

"Mmmm...?"

Otvorio je oči i ugledao mene ispred sebe, ali ubrzo je shvatio da se svi nalazimo u nekoj užasnoj prostoriji i da je vezan isto kao i Petra i Nina koje nisu budne.

Pogleda me malo zbunjeno jer vidi da sam ja jedina budna i da nisam vezana.

Vjerovatno mu apsolutno ništa nije jasno u ovom trenutku.

"Ivane!! Budan si! Probudio si se!" Razveselim se jer se probudio pa ga zatim samo odjednom jako zagrlim.

Iskreno, trebao mi je taj zagrljaj makar on mene ne može da zagrli jer je vezan.

Pokušam da ga odvežem, ali nije baš lako za odvezati jer je jako dobro zavezano.

Vjerovatno mu i dalje nije ništa jasno. Ni gdje je, ni zašto je vezan, ni kako je zaspao, ni koliko dugo spava, a ni zašto smo svi tu, a ja nemam toliko odgovora na to jer ni sama ne znam ništa.

"Šta se tu točno dešava Ela? Zašto smo tu? Kako smo se našli tu? Ne mogu ni da razmišljam sad kako treba, ali mi apsolutno ništa nije jasno i ne sjećam se ničega..."

"Znam otprilike koliko i ti, možda malo više, ali ne mogu trenutno sve da pričam jer mislim da sad nemamo toliko vremena za to. Jedina stvar u koju sam 100% sigurna je ta da ovo ne donosi ništa dobro..."

"A jebote... jel znaš možda neki izlaz odavde ili nešto što bi moglo da nam pomogne sad u ovoj situaciji??"

"Am... pa znam bar izlaz odavde, ali komplicirano je i trenutno apsurdno i riskantno da išta pokušavamo..." Kažem razočarano i tužno jer su teške i nikakve šanse da izađemo pored Ognjena i Luke, a vjerovatno ni oni nisu sami tu...

"Ne znam šta da kažem, ali sigurno ima neko rješenje za ovo i možemo da smislimo već nešto. Najbitnije od svega je da smo mi zajedno u ovome svemu."

Ivan mi se približi i krene da me poljubi, ali u tom trenutku uleti jako ljut Ognjen i... Marija?? Jebote, šta Marija radi tu sa Ognjenom??

Ognjen mi se približi i odmakne me od Ivana tako što me jako i grubo uhvati za ruku pa me zatim samo baci i gurne iza sebe, ali se istog trena okrene prema meni i pogleda me.

"Jel sam ja tebi nešto rekao mm?!"

"Jebeno ne mogu više da stojim u onoj sobi! Kako ti nije jasno?!"

"Pa to nije moja stvar, a nije ni moj problem!! Praviš jebenu budalu od mene alo!!"

Odjednom mi opali jaki šamar na što ja samo zaplačem i ostanem da sjedim na podu u istom položaju u kojem sam i bila u trenutku kad me gurnuo i bacio na pod iza sebe.

"Ni ne znaš ništa drugo osim da udaraš i maltretiraš sve oko sebe..." Kažem tiho, uplakanim glasom.

"Nemoj da me izazivaš Ela! Jel ti to jasno?!"

Ivan se nekako odvezao dok se Ognjen derao na mene pa ga je zatim zaskočio i maknuo ga od mene.

Obojica su završila na podu u ležećem položaju jer ga je Ivan zaskočio pa je zatim Ivan krenuo da ga davi Ognjena.