☆𝘜 𝘙𝘜𝘒𝘈𝘔𝘈 𝘔𝘈𝘍𝘐𝘑𝘈Š𝘈☆

~Ostavio si me? Nakon svega?~

"Smiri svoje hormone malo, nije ovo toliko strašno." Dobacio je pa mi se zatim i nasmijao u lice.

Divno.

"Da smirim hormone?! Otmeš me, zavežeš tu i kažeš nije ovo toliko strašno?! Šta točno misliš pod tim nije ovo toliko strašno??"

"Pa to što treba da radiš tu nije toliko strašno. Samo malo zavođenja, hopa cupa i to je to, jako jednostavno."

"Am... mislim da je ovo neka greška jer... ja... ne radim to. Nikad nisam to radila, a ni ne planiram.

"Nije greška. Za sve postoji prvi put, kroz život se uči. I da, još jedna stvar ako nisi upoznata sa njom, tebe se ništa ne pita."

"A jel? Mene se nikad ništa ne pita očigledno."

"Pa slušaj, ne pitaju se ljudi na niskim i malim pozicijama. Pitaju se ljudi na visokim i velikim pozicijama, a kad smo već kod toga, drago mi je, ja sam ti šef."

"Šef? Za koji to posao molim te?" Upitam ga bahato.

"Ja ću tebe svakako da upoznam sa poslom, nemoj ti ništa da brineš. Jedno je sigurno, a to je da pare lete u ovom poslu. Imaš i potencijala, nisi loša.

Ostala sam u šoku.

Nije valjda to posao za koji mislim da je.

Nadam se da nešto umišljam, ali vjerovatno ništa ne umišljam. Nažalost.

Mogu samo da zahvalim Ognjenu što me je prodao, ostavio kao zadnju glupaču i što mi je ubio osobu koja mi je nekad bila sve. Da ne govorim o svemu što mi je napravio do sada osim ovoga.

Za sve ovo je kriv samo Ognjen i nitko više.

Razbijam sebi glavu dok razmišljam o svemu, ali me u tome prekida Aleksa koji me odveže i odvede u neku sobu.

Vjerovatno ću opet da budem zatvorena kao retard, ali samo u drugoj sobi. Top. Ne može bolje od ovoga.

"Sjedni na krevet." Dobacio je.

Ja sam sjela na krevet, a Aleksa je sjeo na neku stolicu pa je zatim pogledao u mene.

"E sad da ti objasnim neka pravila, ali pazi, bitna su i to jako."

"Slušam ajde." Nemam drugog izbora pa ajde da čujem i ta njegova, vjerovatno, glupa pravila. Uostalom, slušala sam i Ognjenova pravila cijelo vrijeme.

"Ovako, posao ti je u klubu, a tvoj zadatak je da zadovoljiš svaku osobu koja to želi. Ni slučajno ti nije dozvoljeno da odbiješ nekoga osim ako ne želiš da budeš silovana ili prebijena svaki put ako odbiješ i kad odbiješ nekoga. Ako nemaš ni jednog klijenta tokom cijele noći onda ćeš također da budeš kažnjena. Kazna za to je da nekome od nas popušiš kurac ili imamo pravo da te prebijemo, a ja sam ti premija za pušenje kurca jer moraš to da zaslužiš. Samo da znaš da od bolova kasnije ne možeš ništa. Mislim da ti je sad sve dovoljno i kristalno jasno. Jel imaš neka pitanja možda?"

Slušam ga i stojim nepomično u šoku.

"Ja... ne mogu ovo. Am... nikad to nisam radila i..."

"Kao što sam rekao, za sve postoji prvi put. Nije teško, samo moraš da se držiš pravila i da ih poštuješ. Ako klijentima postaneš omiljena imaš sreće."

"Kakve sreće? O kojoj sreći pričaš ti?"

"Pa ti obavljaš uslugu koju oni plate, ali ako plate posebnu uslugu onda se zarađuje više para i moraš da radiš sve što oni žele. Da budem jasniji, treba da im se prilagodiš. I da, još jedna stvar. Sve pare koje zaradiš idu nama. Logično."