"Ma šta jebote, koji kurac??" Nadrkano dobaci Ognjen koji gleda u Ivana kako drži pištolj prema njemu.
"Slušaj me sad dobro. Pusti Elu i sve će mirno da prođe." Dobaci Ivan.
"Ma šta lupetaš ti pederu mali?" Ognjen u tom trenutku krene da se približava Ivanu.
"Stani ili pucam." Dobaci Ivan.
"Pa šta čekaš? Ajde pucaj."
"Ne zajebavam se. Ne približavaj se i pusti Elu."
"Ivane... radiš grešku. Ajde spusti pištolj i nemoj da radiš gluposti..." Obratim se Ivanu.
"Šta radim? Spašavam tebe Ela."
Ognjen me u tom trenutku stavlja ispred sebe, a zatim uzima svoj pištolj i prislanja ga uz moju glavu.
"Ajde sad pucaj." Ognjen dobaci Ivanu.
Počinjem da se tresem od straha.
"Ognjene šta radiš to? Zaš..." Prekine me.
"Ela ušuti."
"Ela..." Zabrinuto dobaci Ivan koji gleda kako Ognjen drži pištolj prislonjen uz moju glavu.
"Spusti pištolj ili Elice više nema." Ognjen bahato kaže Ivanu.
Ivan u tom trenutku okrene pištolj prema Nemanji.
"Ako nema nje, onda nema više ni tebe, a ni tvog prijatelja." Dobaci Ivan koji drži pištolj uperen u Nemanju.
𖣘🅞︎🅖︎🅝︎🅙︎🅔︎🅝︎𖣘
"Ma dosta je ovoga jebote!" Nekako sekundarno dam neki znak Luki da ga zaskoči jer je pištolj uperen prema Nemanji.
Luka ga zaskoči, ali u tom trenutku Ivan ispali metak.
Nisam upucan ja, ni Nemanja, a ni Luka jer je metak ravno poletio prema...
Eli.
"JEBEM LI TI SVE KRETENČINO JEDNA!!" Ispalim metak ravno u njegovu glavu na što on samo naglo padne na pod, ali nije on sad bitan, već Ela.
"U šoku samo ležim nepomično na podu. Još vidim i znam šta se dešava oko mene. Ivan je stvarno mrtav? Ne... nemoguće. Osjećam se kao da nisam živa trenutno, kao da sanjam. Osjećam užasnu bol oko srca, ali od šoka više nisam svoja. Jedva držim oči otvorene, ali ipak pokušam da kažem nešto." Pomislila je Ela u sebi.
"Ognj... ene..."
Sekundarno se spustim na pod i dođem kod nje.
"Ej, ej... ne napreži se, bit ćeš dobro. Okej?"
"Zaš... to si..."
"Ne napreži se Ela. Možeš i kasnije to da kažeš."
Ela u tom trenutku više nije bila pri sebi.
Pozvao sam svoje privatne doktore jer bi u bolnici vjerovatno napravila neko sranje kad bi se probudila.
Spašavali su je i izvadili metak koji je bio jako blizu srca.
Rekli su da bi trebala da se probudi za neka 3 sata otprilike.
Oni su otišli, a ja sam ostao da sjedim uz nju na krevetu sve dok se nije probudila i dok nije došla malo sebi.
Polako je počela da se budi i da lagano otvara oči, ali joj je vjerovatno još uvijek sve mutno ispred očiju jer vidim da je pogubljena.
"Mmm..." Promrmljala je.
VOCÊ ESTÁ LENDO
☆𝘜 𝘙𝘜𝘒𝘈𝘔𝘈 𝘔𝘈𝘍𝘐𝘑𝘈Š𝘈☆
Romance𝘜 𝘴𝘷𝘪𝘫𝘦𝘵𝘶 𝘬𝘳𝘪𝘮𝘪𝘯𝘢𝘭𝘢 𝘴𝘷𝘦 𝘫𝘦 𝘥𝘳𝘶𝘬č𝘪𝘫𝘦, 𝘰𝘱𝘢𝘴𝘯𝘪𝘫𝘦 𝘪 𝘵𝘰𝘵𝘢𝘭𝘯𝘢 𝘴𝘶𝘱𝘳𝘰𝘵𝘯𝘰𝘴𝘵 𝘰𝘥 ž𝘪𝘷𝘰𝘵𝘢 𝘫𝘦𝘥𝘯𝘦 𝘮𝘭𝘢𝘥𝘦 𝘥𝘫𝘦𝘷𝘰𝘫𝘬𝘦 𝘬𝘰𝘫𝘢 ž𝘪𝘷𝘪 𝘯𝘰𝘳𝘮𝘢𝘭𝘢𝘯 ž𝘪𝘷𝘰𝘵... 𝘴𝘷𝘦 𝘥𝘰𝘬 𝘯𝘦 𝘶𝘱�...
