28. Deo

1.9K 100 3
                                    

Poslednjih dana, najbolji prijatelj mi je veliki, beli krevet. Ležim i plačem. Ako ne plačem, onda gledam naše slike, dok vrtim u ruci ogrlicu u obliku slova 'K'.
Neymar je više puta pokušavao da me izvuče iz sobe i povede me sa sobom na trening ili u klub. Ali, do sada još uvek nije uspeo i kako mi je sada- ja ću njega izvući sada iz kreveta i izvesti u klub.

Veselim korakom izađem iz sobe te potrči ka dnevnom boravku. Lupkam petama po stepenicama dok silazim, dok sa pretposlednjeg srećno skočim.
" Neko nam je nasmejan i veseo." Dobaci Neymar i nasmeje se.
" Veoma. Idemo u klub, spremaj se momak." 
" Opa, još i u klub sada hoće da ide. " Kao iznenađeno kaže.
" Aha. Pozovi onog malo plavog sa tvog treninga." 
" Ima ih više plavih." Obavesti me.
" Golmana." Dobacim dom idem ka kuhinji u kojoj kuvarica sprema večeru. " Hoće to što spremate biti ubrzo gotovo?" Upitam kuvaricu, dok gladno gledam šta sprema. 
" Vrlo brzo gospođice." Umiljato odgovori i nasmeje me.
" Samo Cris." Ona klimne glavom te ja napustim kuhinju i vratim se u dnevni boravak gde se Neymar izležava.
" On je skoro prekinuo sa dugogodišnjom devojkom." Obavesti me o golmanu.
" Taman je. I ja sam isto. Samo ga zovi. " On klima glavom i uzima telefon, verovatno da ga zove.
" Hej Marc!" Počinje Neymar....

Na usne stavljam sloj roze sjaja za usne dok željno isčekujem da moj dragi prijatelj bude spreman da krenemo. Na sebi imam crnu kožnu suknju koja prekriva samo one najintimnije delove tela, belu majicu sa nekim natpisom na grudima, crne cipela sa kajševima i nitnama, crnu kožnu jaku i malu crnu porpicu preko jednog ramena. 

O golmanu sam saznala da se zove Marc- Andre ter Stegen, ima 22 godine, iz Nemačke je i to mi je sasvim dovoljno. Za sad. 

Miris alkohola i cigareta se oseti odmah po ulazu u klub. Jedva čekam da dođem do separea i uzmem flašu vodke koju ću delimično sama popiti jer su ostatak društa svi sportisti. 
Dok prolazimo kroz masu ljudu, u našem separeo vidim nekolio igrača Barselone kako čekaju Neymara, Marca i mene. 

Pijana sam i sutra kada se probudim, neću se sećati ničega. I zato spajam Marcove i moje usne u strastan poljubac i zavlačim ruke u njegovu plavu kosu i čupam je, dok su njegove ruke oko mog struka i stežu ga. 
Jezici nam se dodiruju i istražuju šupljinu naših usta. Zubima uhvatim njegovu donju usnu te je razvučem i zagrizem malo jače. na taj moj potez on zareši i povuče  me ka izlazu iz kluba. 
Pribije me uz zid kluba i ljubi me. Posle usana pređe na vilicu i vrat na kom ostavi jedan ljubavni ugriz. 

* FLASHBACK* 

" Ništa strašno. Stvoreni smo jedno za drugo." Šapnuo mi je na uho, do smo zagrljeni ležali na obali okeana.
"Volim te." Odgovorim kratko, ali njemu dovoljno jasno.
" Koliko?" Upita me mirisajući moju kosu.
" Mnogo." 
" Koliko mnogo." 
" Više nego što možeš da zamisliš." Odgovorim tiho gledajući ga u oči.
" Ja tebe volim, mnogo više nego što možeš da osetiš i vidiš." Priča mi ove slatke reči koje me polako, ali sigurno ubijaju.
" Koliko?" Zakikoćem se i prstom pređem prstom preko njegove usne. 
" Tri metra iznad neba." Odgovori mi te prisloni usne uz moj vrat.
" Ne imitiraj Aćea iz filma." Nasmeje se i onda me poljubi.
" Ne kvari romantiku Cristal Kim Brown. Znaš da sam loš na tom polju." Naduri se, ustane i povuče me ka okeanu. 
" Ne želim još da se kupam." Protivim se njegovoj želji, ali on to ignorše i uzima me u svoje naručje.

* END OF FLASHBACK*

" Idemo kući Cris." Stavlja me Neymar na zadnje sedište u automobilu.
" Išli smo u Afriku da sadimo papriku, znate onu žutu finu ali ljutu..." Pevala sam dok me je Neymar vodio kući. Odvojio me je od onog previše seksipilnog golmana i time mi oduzeo zabavu za noćas. 
" Ljuta sam na tebe Neymar." Rekla sam mu kada sam prestala da pevam.
"Zašto si ljuta na mene." Pogleda me preko malog ogledalca ispred sebe.
" Oduzeo si mi momka za noćas. Tačnije sklonio si me od njega." Samo je duboko uzdahnuo i rekao mi da spavam. 

Budi me prskanje vode po licu. Čim sam otvorila oči, zatvorila sam ih od jake svetlosti i osetila jaku glavobolju. Boli glava brate mili. I dalje me neko, verovatno Neymar, prska vodom. 
" Pusti me da spavam idiote."
Pod nosem sam osetila golicanje i miris bosiljka. Pop! Pop ne dolazi kod katolika, oni imaju papu, Cristal idiote.  
( A/N: Nemam nameru ikoga da uvredim ovim, već samo da se našalim sa bosiljkom i vodom. )
 
Mrzovoljno ustanem i ispred sebe vidim momka tamnijeg tema sa istetoviranim grudima i rukama kako samo u šorcu stoji ispred mene i prska me vodom. I bosiljkom.
Odakle mu bosiljak?
" Evo ustala sam, prestani više sa tom vodom i tim bosiljkom da me prskaš i izađi da se obučem." Mumlam dok ustajem iz kreveta. Pogled mi ostane na ogledalu koji se nalazi odmah pored kreveta. 

Jao na šta ličim.

Sredim se dok u sebi skakućem od sreće jer ću ubrzo popiti tabletu za glavobolju.
Kada sam sišla u dnevni boravak videla sam Neymara i golmana kako sede i nešto tiho pričaju.
" Dobro jutro momci." Promuklim jutarnjim glasom ih pozdravim i odem u kuhinju po tabletu. Kuvarica me ponudi doručkom koji odbijem pod izgovorom da nisam gladna.
Čim uđem u dnevni boravak Neymar ustane i očima nešto pokaže Marcu koji ga pomno gleda. On izađe i Marc i ja ostajemo zajedno sami.
" Izvini." Šapne Marc čim sednem na fotelju.
" Na čemu izvini."
" Na onome sinoć." Veoma tiho govori i jedva ga čujem.
" Nije bilo ništa sinoć. Samo smo se ljubili. I možda bih ja tebi trebala da se izvinim, a ne ti meni."
" Ne trebaš Cris." Nasmeje se i meni olakša.
"Prijatelji?" Pitam ga na šta se on smeje i klima glavom. Ustanemo oboje i on me zagrli.

Dani u Barseloni, uz dobro društvo su prošlo jako brzo i sada me čeka dug put do Majamija.
William je rešio da zaprosi Jennifer i želi da ja budem tu da mu pomognem oko svega. I sem toga, moram da se vratim jer imam obaveza u agenciji i Kevin ima meč. Otići ću na taj meč samo kako bih videla hoće li ponovo nju da ljubi i grli, ako mu uopšte dođe na meč. Kad se pozdravim sa svima krenem ka izlazu za avion za Majami, sa slušalicama u ušima. 

Čim sam izašla u masu, videla sam brata i Jennifer kako mi mašu. Povučem kofer za sobom i uputim se ka njima. 
Zagrle me oboje jako i kažu da Kevin stalno plače i dolazi kod njih kako bi pitao za mene. Da li sam dobro, gde sam, hoću li se vratiti, kada ću se vratiti, hoću li mu oprostiti i još 100 drugih pitanja. 

Definitivno, otićiću da popričam sa njim, želim objašnjenje. I još ako želi mene nazad, trebaće mu žestoko dobro objašnjenje.

______________________________________________________________________________________________

Ovo je sigurno jedan od najgorih nastavaka koje sam ikada napisala. Nemam inspiracije. Pisala sam ovaj nastavak skoro celu nedelju. Malo po malo i završio se ovako. 
Ali razumite me, malo sam uznemirena zbog drugarice. Stalno nosi one marame oko ruke i ja joj kažem u četvrtak da prestane da ih nosi toliko pomisliće neko da se seče. I zamislite, odvuče me u vece, skine maramu i vidim OŽILJKE OD ŽILETA! Bez teksta sam ostala verujte mi. Bila je poslednja osoba od koje sam očekivala to. 
No, srećan rođendan prvom dečku i ako neće pročitati ovo hvala Bogu. 
I posvete: Madridistica_7, GocaZnasVecKoja, PasaRodriguez

Boxer And LoveDonde viven las historias. Descúbrelo ahora