Boxer And Love

31. Deo

Čitajte pažljivo prvi deo nastavka ako ste nestrpljivi da vidite deo pre kraja.

*Nekoliko meseci kasnije*

Ležim u krevetu sa Kevinom i prevrćem se dok je moj verenik u dubokom snu. Od vrućine sklonim beli čaršav sa sebe sa željom da ću se malo rashladiti i da ću ubrzo zaspati.

Nakon neuspelog pokušaja, ustanem iz kreveta i odem na terasu koja ima iz daljine, pogled na veliki grad pun života. Sa poslednjeg sprata zgrade, u kojoj se nalazi Kevinov i moj stan, pogledam prema ulici. Iako je prilično visoko na osvetljenoj ulici vidi se po nekoliko malih grupica ljudi koji idu sa žurke na žurku, luduju, zabavljaju se, piju...

Sednem na pletenu fotelju iza sebe, noge stavim na ogradu terase i sa stola uzmem paklu cigarete i upaljač. I ako ovo ne bih smela da radim zbog svog stanja, želja me pobeđuje i palim cigaretu. Nakon nekoliko trenutaka privlačim pepeljaru bliže sebi i izgoreli deo cigarete otresem.

"Hej." Promukli glas me trgne iz razmišljanja i pepeo cigarete mi padne na majicu.

"Kev..." Tiho kažem ne gledajući u njega. Prekršla sam naš dogovor. Spustim cigaret u pepeljaru, ustanem i zagrlim ga. Moja glava na njegovim grudima, ruke obavijene oko njegovog snažnog tela.

" Dogovorili smo se o cigaretama Cris.." Nežno kaže dok mi rukama prelazi po leđima.

"Znam.." Tiho i povređeno mu odgovorim te ga stegnem još jače.

"To je za tvoje dobro. I za dobro tog malog bića što nosiš u sebi." Sedne na fotelju i povuče me kod sebe u krilo. Zagrlim ga oko vrata i glavu spustim na njegovo rame, a on jednu svoju ruku stavi na moja leđa dok drugom mazi moj mali trudnički stomačić.

"Izvini." Prošapućem u njegov vrat i ostavim nekoliko vlažnih poljubaca na vilici i vratu. On se nasmeje te dukobo udahne pa izdahne. Okrene se licem prema meni i spoji naše usne. Vodimo lagani poljubac koji nas oboje opušta i udaljava od ostatka sveta. Produbi poljubac, jezici nam se sada dodiruju, ali je i dalje nežan i romantičan poljubac.

Sve što je lepo, kratko traje.

Prekida nas zvuk mog mobilnih telefona.

Ko zove u pola 4 ujutru?

Nevoljko ustajem iz Kevinovog krila i ulazim u spavaću sobu. Kev ulazi odmah za mnom i pomno prati svaki moj pokret.

WILLIAM, velikim, crnim slovima ispisano na ekranu.

Skinem mobilni telefon sa punjača i palcem privučem do zelene slušalice.

"Will." Zbunjeno govorim i sedam pored Kevina na krevet.

"Jennifer... ja.... porađ..." Čim sam shvatila o čemu se radi prekinula sam vezu i skočila na noge.

"Spremaj se, Jennifer se porađa." Uzbuđeno viknem dok šaljem poruku Williamu da stižemo. Iz ormara uzmem prvo što mi padne pod ruku. Svetlo plave iscepane farmerke, maslinasto zelena košulja-majica i braon sandale na štiklu sa pertlama. Brzo se obucem i sredim dok je Kevin već spreman i čeka me u autu.

Čim uđemo u bolnicu potrčimo ka odeljenju ginekologije i potođajnoj sali. William, mama, tata, gospođa Helen i gospodin Tomas.

Kevin odmah ode do Willa dok ja idem do mame i gospođe Helen, Jenniferine mame da pitam kako je.

Govore mi da je porođaj tek počeo i da će sve biti u redu. Kliknem glavom i odem do Williama koji se svakog trenutka sve više znoji. Sednem između njih dvojice i zagrlim brata.

"Trudna sam Will." Srećno, sa ogromnim osmehom na licu mu šapnem na uho.

On ostaje zbunjen na moje reči i gleda čas u mene čas u Kevina. Pogleda u mene izgubljeno, dok ja njega gledam sa velikim osmehom.

A onda je shvatio moje reči i osmeh na licu mu je zaigrao. Povuče me u zagrljaj, ustane i zavrti me. Glasno se smejemo oboje. Kevin nas sa smeškom posmatra dok su svi ostali zbunjeni.

"Čestitam." Veselo mi šapne kada me spusti na zemlju i zagrli me. Takođe čestita i Kevinu. Ostali su zbunjeni. Taman da krenu da nas ispituju, doktor izlazi iz sale za porođaj i gleda u Wilima.

"Čestitam tata!" Prilazi Willu i pruži mu ruku za pozdrav pa ga muški zagrli. Dok je moj brat izbezumljen i potpuno zbunjen, svi se raduju i čestitaju Williamu. Mama i gospođa Helen plaču dok ih svoji muževi teše. Meni u oku zasija jedna suza i skotrlja se niz moj obraz kada me Kevin povuče u svoj zagrljan, a jednu ruku stavi u podnožje mog stomaka, gde se beba nalazi.

"Vrlo brzo." Samo mi to šapne na uho, a meni već srce zaigra najromantičniji ples, kolena zaklecaju kao najjači zemljotres i osmeh mi opkoli lice.

"Volim te..." prošapućem mu podignute glave, gledajući ga u oči.

"Volim i ja tebe.." Smeškajući se odgovori i poljubi me na kratko.

Ulazimo u Jenniferinu sobu dok ona sa Williamom u rukama drži malu devojčicu. William je jednom rukom obgrlio novopečenu mamu, a drugom tek rođenu ćerku slatku kao kolačić. Zažmurim na tren i zamislim šta će biti za 7 meseci u mom životu. Zamislim malo dete u svojim rukama, dok nas Kevin drži u svom zagrljaju.

Otvorim oči i vidim da su svi su pogledi upreti u mene. Samo se nesigurno nasmejem i krenem prema krevetu na kom je Jenn sa detetom i moj osmeh postaje sve sigurniji i širi. Zagrlim je i čestitam joj, pa poljubim jedan svoj prst i prislonim na njen mali, punaški, crveni obraščić. Pogledam novopečene roditelje kojima oči sijaju od sreće i zadovoljstva.

Još neko vreme smo svi sedeli i gledali u malecko čudo u Jenninim rukama, dok se prošunja po koji šapat kroz sobu. Kada smo Kevin i ja stigli u naš stan bilo je oko pola osam ujutru.

Idem da spavam, nisam spavala cele noći.

Brzinski se istuširam, obučem gaćice i majicu za spavanje pa se ušunjam kod svog budućeg muža u krevet.

Flashback

"Nemoj, molim te!" Vičem i molim Kevina da me spusti na zemlju, dok me on nosa preko ramena, šeta po dvorištu apartmana koji smo iznajmili i pokušava da me ubaci u okean.

"Zašto da ne? Šta će ti biti?" Lupi me po dupetu na šta ja ciknem.

"Staće mi srce idote jedan, vrela sam, a voda i nije preterano topla."

"Idiot sam a?" Smeje se, hvala Bogu nije ozbiljan inače bih već bila u vodi.

"Moj si." Sada ja njega lupim po dupetu na šta se on glasno nasmeje. "I samo moj." nastavljam i on me spušta na drveni pod. Staje ispred mene, smeška se i zavlači ruku u svoj džep. Vadi crvenu kutijicu i spušta se na kolena. Mojim telom prođe struja, a srce poželi da iskoči iz grudi. Iznenađena sam. Previše.

"Cris, moja jedina ljubavi, velika ljubavi, lepotice moja, lutko moja hoćeš li pristati na to da do kraja života nosiš moje prezime, budeš gospođa Lopez i budeš moja i samo moja?" Bože mili, umreću od sreće, uzbuđenja. Licem mi potekz suze radosnice.

"Pristajem!" Srećno, presrećno odgovorim i on mi stavi srebrni prsten sa malim plavim safirom u obliku srca na ruku. Zagrli me i zavrti dok ga ljubim.

End of flashback

Imala je oči boje vena, boje vena, boje Dunava.

___________________________________________________________

Kraj je vrlo blizu, da znate.

Posvete svim devojkama koje su komentarisale.

I sada ću vas zamoliti da mi ostavite vote i komentar :)