Slepa ljubav《✔》

《9》

Nije mogla da odazna kako bi mogla da poznaje ovako strasnog i opasnog coveka.
Nikad nije bila u losem drustvu, uvek je vesto bezala od njega. Ocigledno je upala u svet pakla ni ne znajuci kako.
Martin:Prestani da places!! Mrzim kad to radis!!-Razdrao se, a njeno lice je ostalo bledo poput letnjeg oblaka.

Alina je bledo gledala u njega i na trenutak joj je zalicio na njoj bitnu osobu, ali se ubrzo sabrala. Dala je sebi do znanja da ne postoji sansa da je covek do nje Martin. Decak kojeg je zavolela u tim najlepsim danima svog zivota.
Martin:Zelis li da razgovaras sa mnom, lepo? Bez ikakvog dranja i vristanja?-Klimnula je glavom. Zelela je da sazna neke odgovore.

Martin:Budes li povisila ton, veruj mi na rec. Neces moci da sednes narednih mesec dana. Jasno?!-Drhtavo je klimnula glavom. Odlepio je traku grublje nego prosli put.
Alina:Zasto ja?
Martin:A zasto ne ti?
Alina:Sigurna sam da si bogat. Imas privatni avion koliko vidim. Mozes da imas bilo koju manekenku ili cak glumicu za zenu. Zasto ja?
Martin:Zato sto ne zelim nijednu drugu u svojoj kuci, razumes?-Odmahnula je glavom, a on se podsmehnuo.
Alina:Ne razumem sta ja to imam, a druge nemaju.
Martin:Dobrotu, lepotu, a i lepe obline.-Prevrnula je ocima.
Alina:Pusti me molim te. Moji roditelji me cekaju kuci. Molim te.-Pogledala ga je sa dubokom tugom u ocima. Martin je gledao neko vreme bez ikakvog izraza lica. Nije mogla nista da procita u tim ozbiljnim ocima.

Martin:Rekao sam svoje, bices moja zena za samo mesec dana.-Iznervirano je spustila glavu na maleni prozor kraj njene glave i pogledala ka dubini ove visine. Zavrtelo joj se u glavi cim je videla malene kucice poput mrava.
Martin:Idalje se plasis visine?-Zapanjeno ga je pogledala. Bila mu je smesna tako zbunjena. Znao je da ga nece prepoznati odmah, jer je on sada potpuno nova osoba.
Alina:Ka-ko....-Promucala je izbezumljeno.
Martin:Znam puno vise o tebi, ne brini.-Nije imala sta da kaze na ove njegove reci. Preostalo joj je samo da premotava film svog zivota i seti se gde je upoznala ovog coveka, jer je ocigledno poznaje i to veoma dobro.

Martin:Volis li nekoga?-Usmerila je svoje kestenjaste oci ka njemu. Cim je zagledao te nijanse izgubio se u njima.
Alina:Svoje roditelje, prijatelje...-Osmehnuo se.
Martin:Alina nismo deca, volis li nekog muskarca? Smatras li ga svojim sudjenim?-Gledala je u njega kao u cudoviste. Skrenula je pogled s njega i zamislila Martina. Pitala se kako li sad izgleda. Da li je upola lep kao ovaj decko ispred nje?

Alina:Mislim da je bezpotrebno ici tako daleko s pitanjima.
Martin:Mislim da kao tvoj buduci muz zasluzujem da znam.
Alina:Neces biti moj muz.
Martin:Hocu, dajem ti rec.
Alina:A ja tebi dajem rec, cim pobegnem od tebe ili me sam pustis strpacu te u zatvor.-Pokusala je da bude uverljiva iako ni sama nije verovala u mogucnost da ce pobeci.
Martin:Uf, uf, sigurno ce se to desiti.-Shvatila je da ovaj covek nema nameru da je pusti, bar ne u skorije vreme.

Ubrzo se pilot oglasio. Sletece za samo nekoliko minuta i Alina je osetila veliki strah u stomaku.
Martin:Bojis se.
Alina:Ne, nije mi prvi put.-Martin je seo pored nje i privukao je na svoje grudi.
Alina:Pusti me!!-Zavezanim rukama je pokusala da ga odgurne, ali jedino sto je dobila jeste pretece opominjanje.

Ubrzo je osetila kako se avion spusta. Osecaj u stomaku je prozdirao iznutra. Pokusala je da se sto vise pribije uz njegove grudi osecajuci se sigurno. On je bez oklevanja stegao sa sirokim osmehom na licu. Napokon je oseca kraj sebe. Napokon je tu. Nakon toliki niz godina ona je u njegovom naruciju. Cim su sleteli vratio je ozbiljnu facu ne zeleci da joj pokazuje emocije, jos.
Alina je osetila ubod u vrat i znala je da ce uskoro ponovo zaspati.

Martin je proucavao svaki njen trzaj tokom spavanja. Sedeo je na krevetu pored nje i ispijao alkohol. Alina je satima spavala u njegovom krevetu i gledajuci je tako rascupanu, pospanu, znao je da je to ista ona njegova Alina. Ona je bila poput njegovih ociju dok je bio slep. Napokon je mogao da vidi njenu ridju loknastu kosu. Njena kosa je bilo nesto o cemu je godinama sanjao. Ona sama po sebi je budila u njemu zver koja je bila spremna unistiti sve samo zbog nje. Bio je spreman sravniti citav grad, kontinent ako to pozeli.

Pocela je polako da se budi. Rukama je krenula da protrlja oci i shvatila je da nema kanapa. Nema ni trake na ustima, niti su joj noge zavezane.
Otvorila je oci i tama u sobi je uspanicila. Godine nisu oterale njene stare strahove.
Rukom je pocela da opipava krevet trazeci neku lampu. Medjutim svetlo se odjendnom upalilo. Poskocila je kada je ispred sebe videla figuru koja je proganja.

Martin:Ne plasi se.-Povukla je pokrivac na svoje grudi i cvrsto ga stegla.
Martin:Necu te silovati Alina, pobogu.-Cutala je i gledala njegove oci. Zbog svetla koji je isao pravo u njega, oci su mu bile izuzetno sjajne. Poput plavih kristala.

Ponovo je videla poznate crte lica. Kao da je ta osoba stvarno poznata.
Alina:Odakle me znas?
Martin:Zar ti nisam poznat?
Alina:Jesi, malo, ne znam. Odakle bih trebalo da te znam?
Martin:Videces u skorije vreme.-Iznervirano je izdahnula.
Martin:Karakter ti je isti.-Zbunjeno ga je gledala.
Martin:Oduvek sam zeleo da te imam za zenu, ali ti to nikad nisam rekao.-Alina je uspaniceno krenula da se odaljava od njega. Povukao je za ruku i vratio na staro mesto.
Martin:Neces pobeci Alina. Nikad neces uspeti.

Alina:A sta ako uspem?
Martin:Mozes probati, ali veruj mi uhvaticu te i izjebati svu neposlusnost iz tebe.-Ucutala je.
Martin:Idem da se istusiram i dolazim.
Alina:Ne trebas mi.-Osmehnuo se njenoj tvrdoglavosti.
Martin:Ne proveravaj moje granice Alina.-Slusajuci svoje ime iz njegovih usta i sa njegovim muzevnim glasom joj se svaka dlaka podigla.

Pratila je njegovo skidanje kravate, a zatim otkopcavanje kosulje. Mogla se kladiti da je ostao jos minut u sobi izbalavila bi posteljinu. Usao je u kupatilo koje je bilo u sklopu sa sobom. Mogla je jasno da vidi sta Martin radi u kupatilu, jer su ih delila samo staklena vrata. Bez truncice zida.
Alina je od vrucine u svom telu pocela da se znoji. Krenula je ka terasi. Cim je izasla na veoma prostranu i siroku terasu osetila je povetarac oko svojih bosih nogu.
Mrak je bio svuda i skoro se nista nije videlo. Jedino sto je mogla da primeti jesu lampice koje su pravile krug u dvoristu. To joj se svidelo.

Kada se nagla malo preko ograde kako bi videla mozda jos nesto zanimljivo, osetila je cvrst stisak na podlaktici. Vrisnula je od straha. Kada je Martin okrenuo ka sebi stresla se od straha. Njegove usne su bile u tankoj crti, a vene na celu su je prestravile.
Martin:Rekao sam ti nesto za bezanje!!-Ostar glas poput koplja je osusio njeno grlo. Odmahnula je glavom.
Martin:Lepo sam te upozorio na bezanje!!
Alina:Ni-sam...-Povukao je za ruku i ugurao u sobu. Pala je na pod od njegove grubosti.