《20》

610 20 4
                                    

Alina:Ocigledno ceo zivot cekam na neke stvari.-Nije razumeo njenu misao, ali ga je telefon prekinuo u pokusaju da je upita sta joj to znaci.

Alina:Dobro hoce li mi neko napokon reci gde je Martin?!!-Drala se na obezbedjenje koje je tek juce pustilo iz kuce.
X:Gospodjo smirite se, on ce uskoro doci.
Alina:To ste rekli i pre dva dana!!! Ja nisam glupa i mogu da procenim kad me neko laze!!! Zahtevam da mi odgovorite!!!-Covek je pokusao da joj pridje i uvede je u kucu, medjutim njena ruka je poletela i zapecatila njegov obraz.
Alina:Da mi se niste priblizili!!-Okrenula se i razocarano odsetala do pocetka sume. Danima pokusava da izvuce neku informaciju iz njih, a jedino sto dobije jeste uterivanje u kucu. Sve joj se smucilo.
Cekanje, kuca, ti ljudi, pa cak i njena osecanja. Proklinjala je sebe sto joj toliko nedostaje i da je jedina njena misao on.

Umesto da razmislja o roditeljima, mozda i bekstvu, njoj on ne izlazi iz glave.
Sedela je na travi i bledo gledala u daljinu. Dugo nije ni okusila hranu, niti je pila cesto vodu. Osusila se poput grancice.
Cula je suskanje iza sebe.
X:Gospodjo Alina, trebate poci sa mnom.
Alina:Zasto?
X:Gospodin vas ceka u hotelu.-Istog casa se nasla na nogama i posla za covekom koji je vodio ka autu.
Bio je malo nizi od Martina, ali izuzetno strasan. Za nju su svi njegovi odani ljudi bili jezivi, ali ovaj covek joj je delovao posebno.

X:Izvolite.-Otvorio joj je vrata automobila, a ona je oprezno usla.
Tiho su se vozili njoj nepoznatim ulicama. U stomaku je osecala uzbudjenje, a i bes. Sve joj se nekako pomesalo. Jedva je cekala da ga vidi i da joj nakon duzeg vremena kaze toplu rec, a ujedino bi ga ubila vlastitim rukama.
Alina:Koliko nam treba do tamo?
X:Nekih sat vremena.-Osmehnula se i naslonila glavu na prozor.

Martin je uzasno bio besan na sve ljude oko sebe.
Martin:Bene kunem ti se svojim zivotom, naci cu tu budalu i zaklati ga sa ovih deset prstiju!!
Ben:Ne zelim da znam detalje.
Martin:E pa znaces, itekako ces znati!!
Ben:Za pocetak se smiri!! Ne mozes se vratiti kod svoje zene, a da pre toga ne ubijes njega. Neces ga ni ubiti, ako se ne smiris.
Martin:Krecemo za pola sata. Njegova barikada mu nece pomoci ni sekunde.-Ben se unervozio zbog Martinove napetosti.
Ben:Lud si bez nje.
Martin:Jesam, zato pokusavam da ubrzam stvari.

Nakon najduzih pola sata Martin i Ben su smestili oruzija na svoja mesta. Ljudi su ih vec uveliko cekali na dogovorenom mestu. Zajedno su posli ka kupleraju u kom je Vilijam.
Ben:Zelis li da udjem s tobom?
Martin:Ti budi ispred.-Ben je klimnuo glavom i posao. Martin je sakrio pistolj u pantalone, kao i noz u sako. Elegantno je usao u njemu poznat kupleraj. Pre nego sto je locirao Alinu cesto ga je posecivao.
X:Martine!!!!-Prisla mu je izoperisana sponzorusa.
Martin:Ti si?-Uvredjeno ga je pogledala.
X:Pa Milica.
Martin:U redu Milice, znas li u kom je separeu gospodin Vilijam?
Milica:Upravo sam dosla od njega. Samo da ti kazem nedostaje mi tvoj kurac. Mogli bi da se druzimo u slobodnom separeu.-Pocela je da se uvija oko njegovih nogu. On je samo odgurnuo od sebe i hladno je pogledao.
Martin:Moj kurac se od pre par dana dize samo na jednu osobu, moju zenu. Zato mi pokazi sto pre gde je Vilijam i gubi se.-Iznenadjeno ga je pogledala, ali njegov pogled je naterao da ga odvede na zeljno mesto.

Milica:Unutra je sa devojkama.-Pokunjeno je rekla i stala sa strane. Martin je izvadio povecu sumu novca i bacio joj pred noge. Bilo mu je zalosno gledati kako gladno kupi jednu po jednu novcanicu.
Martin:Koga to moje oci vide?-Usao je u separe u kom je zatekao Vilijama kako zestoko jebe neku devojku.
Vilijam:Devojke, slobodne ste!-Ustale su se i brzo pokupile stvari. Na izlasku su namignule Martinu sto nije ni primetio. Pogled nije skidao sa svoje mete.

Vilijam:Nisam te ocekivao ovde. Mislim ti sad imas zenu, ovo nije prikladno mesto za tebe. Jedino ako se zenica ne brine dobro o tvojim potrebama.-Martin se pohlepno podsmehnuo.
Martin:Moja zena se savrseno brine o mojim potrebama. Zapravo ovde sam zbog tebe.-Vilijam je vec postao ozbiljan.
Vilijam:Smem li znati zasto?
Martin:Siguran si da zelis da znas?
Vilijam:Jednom cu sigurno saznati.-Martin je lagano ustao i poceo da se priblizava Vilijamu.
Cim mu je prisao dovoljno blizu izvadio je noz.
Martin:Sas vec znas, zar ne?-Goloruki Vilijam je progutao knedlu i suzbio se uz zid.
Martin:Stvarno mislis da nemam poverenja u svoju zenu?
Vilijam:Nikad nisi verovao zenama.
Martin:Jesam, samo su novinari uvek znali o meni onoliko koliko sam dozvoljavao. Moja zena je jedina osoba na svetu kojoj sam verovao i majka naravno.
Vilijam:Ona je obicna kucka, uopste se nije bunila ono vece u kupatilu. Ljubio sam je.....-Martin ga je stegao za vrat.
Martin:Nisam siguran da ti je sad pametno pustati jezik.

Vilijam:Neces me ubiti. Bez mene nece moci da nadjes nesto sto ti je izuzetno dragoceno.
Martin:Zaboravljas da moji ljudi mogu sve, sta god to bilo.-Stegao mu je vrat toliko jako da mu je lice pocrvenelo. Martinu su zile na vratu i celu iskocile od gneva u sebi.
Vilijam se koprcao pokusavajuci popustiti stisak.
Ubod u stomak je doveo do obilnog krvarenja.
Martin:Sranje, sako sam uflekao. Bio mi je omiljeni.-Sa osmehom je gledao u skoro mrtvog coveka.

Zabio je noz svom svojom snagom. Ostrica noza je prosla kroz Vilijamovo srce i zabila se u zid. Vilijam je visio na jednom nozu, a Martin je sa hladnim licem izasao.






Da li vam je nesto sumnjivo??❤❤❤

Slepa ljubav《✔》Onde histórias criam vida. Descubra agora