Slepa ljubav《✔》

《8》

Martin Vuckovic je imao ozbiljne planove za svoju belu vilu. Za svoju izgubljenu lepoticu.

Alina je ujutru krenula na razgovor za posao. Dok je isla listala je vesti.

,,Poznati mafijas, Covek smrti, je uz ubistvo politicara porucio da ce svi koji mu se suprotstave nastradati.
Politicar Vilijam Hard je nadjen na obali mora. Koza mu je bila isparana i glava rasecena. Sa strane je bio ispisan znak Coveka smrti. "

Alini je zadrhtalo telo na ove reci. Godinama cita vesti o tom coveku i nestrpljivo ceka dan kad ce biti u zatvoru. U samici. Bas zbog ovakvih ljudi je odlucila da postane advokat. Da stiti ljude koji trebaju pomoc. Da smesti nasilnike u zatvor i da im od zivota napravi pakao.
Mozda je to delovalo lose i gresno, ali ona je samo zelela da ovim svetom zavlada dobrota.
A nije ni slutila da ce se ubrzo naci u rukama najopasnijeg coveka.

Kad je dosla u firmu gde je imala zakazan sastanak pricekala je par minuta, a zatim usla u sefovu kancelariju.
Na fotelji je sedeo stariji covek, negde oko pedesetak godina.
Alina:Dobar dan gospodine.
X:Dobar dan gospodjice Alina. Sedite.-Sela je na stolicu prekoputa njegovog stola.
X:Otkud vi?-Zbunjeno ga je pogledala.
Alina:Pa imam zakazan sastanak sa vama. Dosla sam u vezi posla.
X:Zar niste primili poruku? Cudno, obicno moja sekretarica sve obavi na vreme.
Alina:Kakvu to poruku sam trebala primiti?
X:Nama treba osoba sa zanjem, a ne devojka koja je tek diplomirala.
Alina:Gospodine, rekli ste mi pre dva meseca da nakon diplomiranja dodjem ovde. U cemu je sad problem?-Vec iznervirano je stiskala stolicu na kojoj je sedela.

X:Meni je jako zao, ali doslo je do promene.-Ustala je sa stolice i krenula ka vratima.
Alina:Hvala vam na divnoj saradnji gospodine Dzo.-Izjurila je iz kancelarije pre nego sto je stigao ista da kaze.
Kad je bila na samom izlazu iz zgrade srela je tamnu siluetu. Plava kosa mu je bila do ramena, a svetlo plave oci su joj bole oci. Ostre crte lica su joj stvarale trnce. Usne spojene u puniju crtu su se otvorile kako bi dim cigarete izasao.
Gledala ga je nekoliko sekundi, a onda je osetila jezu u svom telu. Crnina kojom se obukao je plasila, kao i njegov izraz lica.

Alina:Go-gospodine, mozete li se pomeriti?-Mrzela je sebe sto je u ovom trenutku pokazala strah.
X:Naravno gospodjice.-Osmehnuo se pohlepno i pomerio u stranu. Ona je nemo prosla pored njega i odjurila u taksi.

X:Dobro ste?
Alina:Da, naravno.
X:Kuda idemo?
Alina:Samo vozite.-Klimnuo je glavom i krenuo.
Alina je uplaseno gledala kroz prozor. Imala je osecaj kao da joj je iza glave. Kao da je one plave oci skidaju pogledom. Sitne dlake na vratu su joj se uspravile od same pomisli na njega.

Alina:Mozete stati ovde, pesice cu.
X:Sigurno ste dobro?
Alina:Apsolutno. Izvolite.-Pruzila mu je novac i izasla iz kola.
Krenula je trotoarom negde, gde ni sama nije znala.
Na sebi je imala leprsavu haljinu boje trule visnje. Ridja kosa joj je bila u pundji cvrsto zategnuta.

Malo, malo pa bi se Alina okrenula uveravajuci sebe da je niko ne prati.
Njene misli su idalje razmisljale o coveku kojeg je videla na izlazu iz firme.
Ubrzo je osetila neciju ruku na ustima.
Pocela je da se opire i udara laktovima coveka iza sebe, ali bezuspesno. Igla koja je probila njenu kozu u delu vrata je ubrzo uspavala.

Probudila se nakon nekoliko sati. Cim je otvorila oci jaka svetlost sa malenog prozora je oslepela. Kad joj se vid poboljsao uspabiceno je pocela da se koprca. Kanap oko zglobova joj nije dozvoljavao da pomeri ruke, a vezane noge su samo otezavale situaciju.
Pogledom je presla po avionu i ugledala istu crnu siluetu od malopre. Krupan i veoma razvijen muskarac je sedeo malo dalje od nje. Trenutno nije imao sako vec samo kosulju koja mu se slepila uz misicavo telo.
Njegove oci su gledale pravo u uplasenu Alinu. Sam pogled na njega joj se cinio kao smrt.

Martin:Napokon si se probudila.-Grubost u njegovom glasu je potpuno drugacija od onog glasa od danas.
Promumlala je nesto, ali od lepljive trake je beskorisno psovala na Martina.
Martin:Verujem da nista pametno ne govoris.-Pokusala je ponovo da se oslobodi, ali uzalud.
Martin:Prestani da se koprcas!! Sedi mirno i smiri se!!-Na njegov povisen ton je samo uplaseno utonula u sediste. Tiho je promumlala zeleci da joj skine traku.
Martin:Budes li rekla bilo koju ruznu rec ubicu te golim rukama. Jasno?-Tiho je prosaputao. Zagledala mu se u oci, a zatim klimnula glavom.

Alina:Gde me vodis?-Hrabro je rekla nakon sto joj je skinuo traku.
Martin:Videces za jedno dva sata.
Alina:Zasto sam ovde?-Osmehnuo se njenoj smirenoscu.
Martin:Zato sto ja tako zelim.
Alina:A ti si?
Martin:Ne izgledam ti poznato?-Dobro je pogledala u njegovo lice. Jedino sto je time postigla jeste jos veci strah prema njemu.
Sklonila je pogled i odmahnula glavom.
Martin:Cudno, mislio sam da ces se setiti.
Alina:Ja tebe nikad u zivotu nisam videla, niti vidim ikakav razlog zasto bih trebala da te znam!! Zelim da me vratis kuci, jer ne vidim svrhu svega ovoga!!-Prodrala se misleci da ce strah tako otici. Medjutim kada je ustao na svoje noge i uspravio se njen strah se sve vise i vise sirio.

Prisao joj je i seo preko puta nje. Uhvatio je za vilicu stvarajuci bol.
Martin:Da te NIKAD vise nisam cuo da vices na mene!! A ja vidim i to veliku shvrhu, bices moja zena Alina!! Za samo mesec dana!!-Pre nego sto je ista rekla osetila je traku na ustima. Gledajuci u besno lice coveka ispred nje suze su posle niz obraze.
Jedina osoba za koga je zelela da se uda jeste Martin Vuckovic, ali Martin kojeg je ona poznavala, ne i ovog.

Suze su se redjale na njenom bledom licu.
Martin:Nikad nisam voleo tvoje suze.-Placem joj je obrisao svaku suzu, ali ubrzo su dosle nove.
Nije mogla da odazna kako bi mogla da poznaje ovako strasnog i opasnog coveka.
Nikad nije bila u losem drustvu, uvek je vesto bezala od njega. Ocigledno je upala u svet pakla ni ne znajuci kako.