Slepa ljubav《✔》

《5》

Pratila je cas koji se odvijao i shvatila koliko Martin ljubavi posveti klaviru i notama.

Cim se zavrsio cas Alina je posla kuci.
Martin:Veceras dolazis?
Alina:Trebalo bi da ucim.-Martin je razumno klimnuo glavom i poljubio je u teme kose.
Martin:Vidimo se sutra.
Alina:Vidimo se.-Potrcala je ka ogradi i preskocila je. Iako je mogla kroz kapiju da ide kuci, Alina bi uvek preskala ogradu podsecajuci se detinjstva.

Usla je u kucu i hladnoca koja je obavila oko tela joj je podigla svaku dlaku na glavi.
Alina:Mama, tata!!!-Niko nista nije rekao. Pogledala je po kuci i jedino sto je mogla da vidi jesu kartonske kutije. Popela se na sprat i usla u spavacu sobu. Mama je stajala kraj jedne police i skidala uramljene slike.
Alina:Mama sta se desava? Zasto su sve stvari spakovane?
Marina:Mila ti si dosla.
Alina:Da, ali vidim da je to neki problem. Mama reci mi o cemu se radi?-Ostro je stala ispred svoje majke.

Marina:Duso ajde u dnevnu sobu da ti sve objasnim.
Alina:Mozes i ovde.-Marina je izdahnula i sela na bracni krevet.
Marina:Pre dva meseca je tvoj tata dobio premestaj. Vracamo se za Norversku.-Marina je to rekla nadajuci se da ce ona biti srecna.
Alina je pogledala u neverici.
Alina:Molim?-Gledala je u svoju majku kao da gleda u cudoviste.
Marina:Pa zar nisi srecna, idemo kuci.
Alina:Srecna? Kuci? Mama o cemu ti pricas?!-Prvi put je povisila ton na svoju majku. Uvek je bila dete puno ljubavi i obozavala je svoje roditelje.

Marina:Duso mislila sam da ces biti srecna.
Alina:Kako ne razumes da smo mi ovde dosli pre osam godina! Ja sam u tih osam godina zavolela neke ljude!!-Rasplakana je gledala u tuzno lice svoje majke. Marina je znala da misli na Martina, znala je da su njih dvoje jedna velika decija ljubav. Ali nije znala da je ta ljubav nesto mnogo vise.
Alina:Nemas nista da mi kazes? Tako sam i mislila.-Izjurila je iz sobe i istrcala iz kuce.
Aleksa:Alina gde ces?-Tata koji je bio na ulazu u kuci je zabrinuto dozivao.
Krenuo je za njom.

Izasla je iz dvorista i krenula zemljanom stazom u sumu. Suze su obasipale njeno lice, a jecaji se nisu gasili.
Aleksa:Alina!!! Alina izgubices se, stani!!!-Kad je cula zabrinut glas svog oca stala je. Besno se okrenula i prisla svom ocu.
Alina:Reci mi da se majka salila. Reci mi da nije istina da idemo. Reci mi tata.
Aleksa:Mrvice moramo.
Alina:Dobro, kad se vracamo?-Gledala je u nemo lice svoga oca.
Alina:Vracamo se, zar ne? Bicemo tamo mesec, najvise dva i vracamo se?-Odmahnuo je glavom.
Alina:Tata kako mozete to da mi radite?
Aleksa:Alina nije do nas.

Alina:Dosli smo ovde kako bih imala zdrav zivot, upoznala sam divnu osobu bez koje necu moci da zivim!! Razumes!!?
Aleksa:Ali tamo imas svoje stare drugare.
Alina:Drugare koji se nisu setili da me pozovu od kad sam otisla, jesu li to drugari tata? Martin je osoba koju necu naci nigde drugde, NIGDE!!-Razdrala se. Kad je shvatila da se dere na svog oca. Oca koji je licno vodio kod Martina da bi se vidjali. Odmah mu je usla u zagrljaj.
Alina:Oprosti....
Aleksa:Oprosti ti mrvice. Nisam zeleo da ovako ispadne.-Nakvasila je grudi svog oca dok je zamisljala Martinovu reakciju na sve ovo.
Plasila se njegove reakcije i nije mogla da smisli nacin da mu to sve kaze.

Noc je pala i Alina je sedela u sada vec praznoj sobi. Krevet je bio jedini namestaj u njoj. Sedela je na krevetu i gorko plakala. Nije mogla da zamisli svoj zivot bez tog slepog decaka. Nije mogla da zamisli dan bez njegovog sviranja.
Pogledala je u rucni sat koji joj je on poklonio i poljubila ga vrhom usana.
Alina:Zelim da moj drug progleda.-Gledajuci u nebo shvatila je da nece biti tu kad operacija bude u toku. Nece biti tu kada mozda progleda. Shvatila je da ono o cemu su celo detinjstvo sanjali nece proziveti s njim.

Brzo je uzela njihovu sliku koju su napravili pre samo par meseci i onako uokvirenu je stavila u dzep od jakne. Obukla je jaknu i iskocila kroz prozor sobe. Pocela je da trci ka ostavi i uzme merdevine. Nekad bi joj tata pomagao u ovome, ali sada je htela sama. Cim je namestila merdevine ispred njegovog prozora posla je uz njih.
Prozor je bio otvoren kao i obicno, ali je cula zvukove iz nje pa je zastala.

Marko:Operacija je za mesec dana. Da li si spreman?
Martin:Alina ce ici sa mnom?
Marko:Ako zelis hoce.
Martin:Mora da ide. Bez nje operacija nece uspeti.
Marko:U redu. Laku noc.
Martin:Laku noc.-Zatvorila je oci i oterala suze, a jecaji su ostali u njenim plucima.
Nastavila je da se penje. Dosla je do prozora i usla u sobu.
Martin:Alina?
Alina:Ja sam.-Osmehnuo se.
Martin:Zar nisi rekla da neces dolaziti?
Alina:Recimo da sam se predomislila.

Sela je na njegov krevet, kao i on.
Alina:Dosla sam da ti citam pricu.-Imali su obicaj da svake nedelje ona dodje kod njega i procita mu jednu pricu.
Martin:Nije nedelja?
Alina:Znam, ali ova ce biti posebna.-Smrcnula je. Zelela je da poslednje vece u Americi provede citajuci svoju omiljenu pricu, svom omiljenom decaku.
Martin:Sve je u redu?
Alina:Ma da, samo sam jako umorna.
Martin:Koju ces pricu citati?
Alina:Malog princa.-Martin se namestio, a on je otvorila knjigu i krenula da cita.
Martin je pazljivo slusao i opipavao mekocu njenog umornog glasa. Znao je da nesto nije u redu, znao je da to nije umor. Ali nije zeleo da je forsira. Citala je rec po rec, stranicu po stranicu i ubrzo je dosla do dela u kom se pogubila.

- "Oči su slepe. Treba tražiti srcem."

"Da," rekoh malom princu, "bilo da je u pitanju kuća, zvezde ili pustinja, ono što čini njihovu lepotu nevidljivo je."

Cuvsi ove reci Martin joj je pronasao obraze i poljubio je. Njene suze su se spojile sa njegovim obrazima. Odaljio se od nje kao da ga je vatra opekla.
Martin:Places?
Alina:Zbog knjige.
Martin:Ne lazi me Alina. Sta te muci?
Alina:Kad bih ja otisla negde, na duzi period. Da li bi me zaboravio?-Tiho je upitala. Odmah je poceo da odmahuje glavom.
Martin:Mislis li da covek moze da se zaboravi tako lako? Mislis li da se osoba poput tebe moze zaboraviti?
Alina:Moze li?
Martin:Zasto me to pitas?
Alina:Zanima me -Martin je ponovo poljubio i osetio njene usne. Ona je osetila korcinu u svojim ustima, jer je znala da sutra ide. Roditelji su joj rekli da su zeleli u poslednji cas da joj kazu kako bi bilo iznenadjenje. I bilo je iznenadjenje, neugodno iznenadjenje.

Alina:Znaci ne zelis da pustis kosu?-Osmehnuo se.
Martin:Rekao sam ti milion puta. Ne zelim da budem peder.-Blago se osmehnula.
Alina:Divno bi ti stajala.
Martin:A sad nisam lep?
Alina:Videces i sam nakon operacije.-Pogledala je njegov izraz lica. Znala je da on ne veruje u tu operaciju. Nakon toliko njih je odustao. Ali ona je verovala.

Alina je pogledala na sat i videla da ce uskoro da svane. Celu noc mu je citala knjigu.
Alina:Moram da idem.
Martin:Vec?
Alina:Celu noc sam ovde.
Martin:Malo.-Osmehnula se. Kad je krenula da izlazi setila se slike. Izvadila je i prisla Martinu.
Alina:Ovo je za tebe. Kad se operacija zavrsi pogledaj u sliku. Nadam se da ce ti se svideti.
Martin:Zasto mi to sad dajes?
Alina:Zato sto mi se cini sigurnije.-Zagrlio je. Ona je polako sisla niz merdevine i krenula zajedno sa njima kuci.

Ostavila je merdevine i usla u sobu. U njoj je zatekla svoju mamu na krevetu.
Marina:Dobro dete sto se nisi javila?-Alina je cutala. Bila je ljuta na svoje roditelje.
Marina:Bila si kod njega?
Alina:Mozemo li odgoditi selidbu na mesec dana?
Marina:Zao mi je.-Alina je ljuto legla u krevet i upalila svoju lampu. Mama je ustala i ugasila svetlo u sobi.
Marina:Laku noc mila.-Alina je cutala i cekala da joj mama izadje. Odmah nakon toga je zaplakala na svom jastuku.

Alina:Nedostajaces mi.-Prosaputala je i cekala da osvane. San joj nije isao na oci i zbog toga je ugledala prve zrake sunca na nebu.