Slepa ljubav《✔》

《29》

Alina:Volim te Martine. Volim te od pocetka naseg poznanstva.-Pogledala ga je pravo u oci, a zatim ga poljubila.

•NEKOLIKO DANA KASNIJE•
Izmedju njih je vladao mir. Mir i ljubav. Pocela je da otkriva ostatke starog Martina. I dalje ima onu neznu stranu, samo je trebala dosta da kopa.
Njegovim gestovima se divila i ponekad pitala cime ga je zasluzila. Zbog cega je toliko voli i zeli samo za sebe.
Par puta je imala priliku da upozna njegovu ljubomornu stranu. Nije bila sigurna da je ta mera normalna, ali je prihvatila njegovu posesivnost.
Ono sto je brinulo jeste njegovo ne spavanje. Ima utisak kao da ga nesto muci, a svaki put kad bi i pokusala da otkrije sta tacno zavrse u krevetu potpuno goli.
Ponekad se budila nocu zbog bolova u stomaku i svaki put bi ga zatekla na terasi kako ispija pice i gasi ko zna koji otpusak po redu.

Alina:Opet nisi spavao sinoc.-Namrstio se.
Martin:Jesam.
Alina:Ne lazi me.
Martin:Necu.-Obgrlio je oko struka i priblizio sebi.
Alina:Brinem se.
Martin:Nema razloga.-Sarkasticno se nasmejala.
Alina:Ima. Ocigledno ima, ali ne zelis da mi kazes.
Martin:Samo imam malo problema na poslu, to je sve.
Alina:Kakvih problema?
Martin:Neko je podmetnuo pozar u jednom od mojih kafica.-Rekao joj je istinu. To se stvarno desilo, ali nije ga to brinulo. Coveka kao sto je on te stvari ne brinu. Brzo nadje krivca, ubije ga i popravi stetu.
Alina:I zbog toga ne spavas danima? Martine previse brines o tom poslu. Razumem da ti je to od tate, ali......-Namrstio se.
Martin:Ne zovi ga tako.
Alina:Nego kako?
Martin:Govedo Marko.
Alina:Hocu samo da kazem da si opterecen tim poslom. Ubices sebe tako.-Osmehnuo se kutom usne.
Martin:Sve dok ste vas dvoje pored mene ja cu ziveti.-Pomilovao je njen stomak i poljubio je posesivno.

Alina:Molim te se potrudi da spavas.
Martin:Hocu.-Prislonio je na svoje grudi. Vetar joj se u jednom trenutku zavukao u siroke pantalone. Osetila je hladnocu po nogama, a koza joj se najezila.
Martin:Hladno ti je?
Alina:Ne.
Martin:Sad ti lazes.
Alina:Zelim jos da budem ovde.-Ocima je pokazala na njihov kutak u dvoristu.
Martin:Kasnije cemo opet izaci. Ajde.-Povukao je za ruku.

Noc je brzo pala. Jos uvek se nije navikla na kraci dan, a duzu noc. Martin je dugo ljubio i zasmejavao. Kasno je zaspala na njegovim grudima.
Martin:Volim te bela vilo. A to dete ce biti prvo nase zrno, a bice ih mnogo kunem ti se.
Izvukao joj se iz zagrljaja kada je bio siguran da cvrsto spava. Izasao je iz sobe i otisao u garazu. U garazi je imao vrata koja su vodila u jednu prostranu prostoriju. Prostoriju koju je u poslednje vreme cesto posecivao.
Veliki, crni klavir se prostirao po sredini. Sa desne strane se nalazio dvosed, sa leve je bila mala biblioteka.
Ubrzo su se melodije cule koje odavno nije svirao. Najvise ih je svirao Alini dok su bili deca.

Alina nista nije mogla da cuje zbog izolacije u toj sobi. Mirno je spavala u sobi i po prvi put nije imala bolove.
Martin je vec danima krvio sebe i svoj zivot zbog gubitka deteta. Krivio je sebe i zbog toga nije mogao da zaspi. I kad bi zaspao, sanjao bi Alinu kako odlazi od njega zbog toga. Zbog gubitka bebe.

Odsvirao je i poslednju notu na klaviru, a nakon toga ustao. Izasao napolje i osetio hladan vazduh. Po oblacima se moglo videti da ce sutra padati kisa i da ce biti izuzetno hladno.
Cim je usao u kucu zavukao se kraj Aline i napokon odspavao.

Alina se probudila napokon srecna sto ga zatice uspavanog.
Sa osmehom ustaje i oblaci sivu trenerku zajedno sa njegovom kosuljom.
Spremala je dorucak i iscekivala pregled kod ginekologa.
Zelela je da javi roditeljima radosne vesti pa se vratila u sobu. Martin je i dalje cvrsto spavao. Telefon mu je stajao kraj glave, pa je na prstima prisla pazeci da ga ne probudi. Proklinjala bi sebe da ga probudi nakon sto je uspeo da zaspi. Uzela mu je telefon i brzo izasla iz sobe. Sa osmehom je krenula ka kuhinji i krenula da otkucava broj.

Postavljala je sto dok je cekala da mama podigne slusalicu. Ali nije se to desilo.
Neko joj je telefon istrgao iz ruke, a od straha je vrisnula.
Cim se okrenula pozelela je da zadrzi dah i umre. Martin je besno posmatrao. Njene ruke su se naslonile na sto iza sebe. Nije smela ni da progovori, od njegovog pogleda. A ni sama nije znala sta je skrivila.
Martin:Sta si pokusala?!-Glas joj je prosao kroz kosti i zaledila se u mestu.
Martin:Cujes li sta sam te pitao?!-Priblizio joj se.
Martin:Pokusala si da pozoves policiju?!-Odmah je pocela da odmahuje glavom.
Alina:Ne....nisam...-Promucala je.
Martin:Nego?-Udahnula je skrenula pogled u stranu kako bi mogla da progovori.

Alina:Samo sam zelela da javim mojima da sam trudna. Nisam mislila nista lose kunem ti se!-Ozbiljno je pogledao. Kada je vratila pogled na njegov opustila se.
Martin:Trebala si samo da me pitas, dao bih ti.
Alina:Nisam zelela da te budim, a nekako sam zelela odmah da im javim.-Klimnuo je glavom. Uhvatio je za ruke i povukao je u zagrljaj.
Martin:Nemoj to vise da radis. Vidis kako sam krivo protumacio sve i mogao sam da te kaznim.
Alina:Veruj mi da ne zelim da idem iz ove kuce.
Martin:Trebace mi vreme za to.-Klimnula je glavom i jos se vise pribila uz njegova prsa.

Alina:Spremila sam nam dorucak.
Martin:Vidim vilo. Divno mirise.-Odvojili su se i napokon poljubili. Seli su za sto i krenuli da jedu przenice uz namaz.
Martin:Kako je beba?
Alina:Divno.
Martin:A ti? Nisi se nocas zalila na bolove.
Alina:Nije ih ni bilo.-Siroko joj je osmehnuo.
Martin:To je sjajno.

Martin:Pa sta mislis sta je?

Alina:Ne znam. Ako ces iskreno nemam neki osecaj za pol.
Martin:Ja zato imam. Bice trojke.-Zagrcnula se sa parcetom hleba.
Alina:Sta ce biti?-Nasmejao se njenom izrazu lica.
Martin:Trojke. Dva decaka i jedna devojcica.
Alina:Aha, a znas li mozda i na koga ce da lice?-Sarkasticno je upitala.
Martin:Naravno da znam. Dok sam ih pravio trudio sam se da sto vise povuku na tebe. Mislim valjda znam sta radim.-Pogledao je perverzno na sta je spustila glavu ka tanjiru.

Martin:Pa sta mislis sta je?

Alina:Ne znam. Ako ces iskreno nemam neki osecaj za pol.
Martin:Ja zato imam. Bice trojke.-Zagrcnula se sa parcetom hleba.
Alina:Sta ce biti?-Nasmejao se njenom izrazu lica.
Martin:Trojke. Dva decaka i jedna devojcica.
Alina:Aha, a znas li mozda i na koga ce da lice?-Sarkasticno je upitala.
Martin:Naravno da znam. Dok sam ih pravio trudio sam se da sto vise povuku na tebe. Mislim valjda znam sta radim.-Pogledao je perverzno na sta je spustila glavu ka tanjiru.

Martin:Pa sta mislis sta je?
Alina:Ne znam. Ako ces iskreno nemam neki osecaj za pol.
Martin:Ja zato imam. Bice trojke.-Zagrcnula se sa parcetom hleba.
Alina:Sta ce biti?-Nasmejao se njenom izrazu lica.
Martin:Trojke. Dva decaka i jedna devojcica.
Alina:Aha, a znas li mozda i na koga ce da lice?-Sarkasticno je upitala.
Martin:Naravno da znam. Dok sam ih pravio trudio sam se da sto vise povuku na tebe. Mislim valjda znam sta radim.-Pogledao je perverzno na sta je spustila glavu ka tanjiru.

Nakon sto su doruckovali zajedno su se spremili. Stigli su ispred ordinacije par minuta ranije pa su sacekali u cekaonici neko vreme.
Ubrzo je pregled bio gotov i svi su bili zadovoljni razvojom bebe.
Martin je pozvao Maxa u hodnih kako bi mu rekao da ce uskoro morati ici na put, pa da se dogovore oko nekih sitnica.
Alina je obrisala svoj stomak i sa osmehom prisla svom kartonu. Znatizeljno je trazila rezultate iz bolnice. Zelela je da vidi tacno sta joj je bilo, jer joj niko to nije rekao.

Alina:Pa bebice da vidimo sta je to bilo mami.-Uhvatila se za stomak mazeci ga, a ocima je prelazila po nalazima.
Alina:O moj Boze.-Prosaputala je u neverici. Pomislila je kako je uzela tudji karton, ali nije.

Martin i Max su se udubili u pricu.
Alina:Moja beba!!!!-Martin je uplaseno dotrcao do ordinacije i zatekao Alinu kako uplakana sedi na podu.
Martin:Sta se desilo?!! Jel beba dobro?!-Cucnuo je kraj nje, a ona se zagledala u sive nijanse.
Alina:Ona....beba....mo...ja....-Martinu su oci vec zasuzile od brige. Poslednji put je osetio ta osecaj pre mnogo godina. Kada mu je majka preminula.
Martin:Smiri se, lepo mi reci. Sta je sa bebom?
Alina:Mrtva je!!-Viknula je. Pomislio je da prica o bebi u stomaku. Bebi za koju bi svet srusio.
Martin:Alin sta pricas, beba je dobro??-Uhvatio je za stomak.
Alina:Ova da. Prva ne.-Prosaputala je jedva sklapajuci kockice u glavi. Tek je sada saznala zbog cega se desilo obilno krvarenje.

Martin je zatvorio oci i naslonio je na grudi. Njene ruke su ga stegle i zabadale nokte u ledja zbog bola koji je osecala.
Alina:Moja beba Martine.
Martin:Shhhhhh. Imas novu. Rodices je zivu i zdravu.
Alina:Nije ni krenula da se razvija, a vec je mrtva.-Martinu je skliznula suza koju je odmah obrisao. Podigao je sa poda i poneo ka autu.

Uskoro je kraj ove price, a cini mi se da sam je pre nedelju dana pocela pisati. Nova prica izlazi veceras.❤❤❤