Slepa ljubav《✔》

《3》

Cim je izasao iz sobe Alina je zatovrila oci i prepustila se snovima. Decijim snovima. Martin je takodje zaspao, ali ne tako srecan kao Alina.

Jutro je osvanulo i Martina su probudili za dorucak. Jutarnja rutina mu je prosla razmisljajuci o njoj. Hoce li se njegova drugarica naljutiti sto nece doci?
Mozda je imao sest godina, ali je itekako zavoleo ovu devojku. Zavoleo je kao najbolju drugaricu i ne zeli da je razocara.

Cim je doruckovao uvazena gospodja je pozvonila na vrata. On je znao da je to njegova stara uciteljica. Nije voleo tu zenu, nije je voleo iz razloga sto je mislila da je on nesposoban za sviranje. On je verovao da postoji mogucnost da nauci te dirke, verovao je da njegov gubitak vida ne znaci da mu je zivot stao.
Vera:Martine deset je sati, ajde.
Martin:Mama molim te.-Vrlo dobro je znala sta ga moli. Nije progovorio ni rec sa svojim ocem od sinoc zbog zabrane da ide napolje.
Vera:Ti znas da ja ne mogu tu nista pomoci.
Martin:Ona ce se naljutiti!!-Povisio je svoj deciji glasic.
Vera:Ali sigurna sam da ce te razumeti kad joj kazes o cemu se radi.-Martin je odbio njenu ruku kao vodilju i sam odsetao uz pomoc zida do klavirske sobe.
Ta soba je otkrivala njihovu imucnost. Veliki crni klavir na sredini sobe i veliki stakleni zid su zajedno sa lusterom otkrivali divno bogatstvo.

Alina je vec uveliko sedela ispod krosnje drveta i tuzno gledala ka njegovoj kuci. Razmisljala je o tatinom savetu da mu objasni boje uz pomoc emocija i smislila je za svaku boju razlicitu emociju. Svaki minut koji je prolazio je sve vise i vise rastuzivao. Martin se nije pojavljivao. Dunuo je proletnji povetarac i otkacio par latica sa drveta. Jedna je pala tacno kraj nje koju je sa blagim osmehom uzela.
Alina:Bela boja. Bela pomesana sa ruzicastom.-Pomislila je kako bi bilo divno opisivati Martinu boje, ali je isto tako pomislila kako je on odustao od toga. Kako ne veruje da postoji mogucnost za to.

Njeno verovanje da Martin ne zeli da dodje je bilo sve jace. Ubrzo je dunula u laticu pozelivsi zelju.
,,Zelim da ponovo vidis boje, bez moje pomoci"
Njena zelja je otisla sa laticom koju je vetar odneo u neke druge ruke. Pratila je put ove latice i sve dok joj nije izasla iz vidokruga sedela je na tvrdoj zemlji.
Ubrzo je ustala i krenula ka svojoj kuci. Kapljica koja se skupila u njenim ocima se polako oslobodila i skliznula. Obraz je zagolicao osetivsi vodenu kapljicu, ali njena ruka nije pojurila ka obrazu. Nemo je isla ka kuci i ocekivala da ce je dozvati. Da ce se ipak pojaviti. Svakim korakom bi se osvrnula oko sebe kako bi bila sigurna da nije dosao.

Usla je u kucu puna tuge.
Aleksa:Jesi to ti mrvice?-Cula je tatu iz susedne sobe kako je doziva cim je zatovrila vrata.
Alina:Da tata.
Aleksa:Brzo si se vratila.-Usla je u dnevnu sobu i ugledala svoje roditelje kako sede jedno pored drugog. Bili su zagrljeni i srecni. Cim su videli suze u njenim ocima uozbiljili su se.
Marina:Duso zasto si plakala?
Alina:Nije dosao.-Slegnula je ramenima i potrcala ka njima. Sela je izmedju njih i osetila kako je majka grli i prislanja na svoje grudi.

Aleksa:Mozda se uspavao?
Alina:Ne, nije dosao, jer misli da ne mogu da mu opisem boje. Sigurno ne zeli da me vidi.-Njena majka je uzdahnula uz nezni osmeh i pogledala u njenog tatu. Njih dvoje su znali da su oni deca i da su to decija posla, ali njihova cerka se i suvise trudi oko tog decaka.

Proslo je skoro nedelju dana. Alina je posla u svoj novi vrtic u kojem nije imala puno drugara, zapravo imala je samo jednu drugaricu.
Njen Martin je cesto u njenim pricama. Svakodnevno ga spominje tokom vecere. Prica kako je on ljut na nju i kako je ona kriva za to. Danima je isla do ograde koja je delila njihova dvorista. Danima je gledala u njegovu kucu i posmatrala ga. Znala je da je ne vidi i cesto je htela da mu pridje, ali je verovala da on ne zeli to. Mislila je kako je on ljut na nju jer nije uspela da mu docara smisao boje.

Alinini roditelji su bili veoma zabrinuti za nju. Poslednjih dana je malo pricala sa njima i postala je izuzetno tiha. Ona nije bila osoba koja je cutala, stalno je bila brbljivica i radoznala devojcica.
Tokom vecere bi spomenula Martina i odmah nakon toga otisla u svoju sobu.