Slepa ljubav《✔》

《19》

Martin:Svrsi.-Svrsila je osecajuci kako je on puni. Vrisnula je njegovo ime sto mu je dalo do znanja da je samo njen. Vise nece ni pogledati drugu, jer mu je Alina osovijila svaki deo tela i uma.

Probudila se tek oko podne. Toliko je bila umorna da se jedva digla i tad. Prvo sto je videla jeste crvena mrlja na posteljini. Zabila je glavu u jastuk i nasmejala se samoj sebi. Toliko tezine je izgubila samo sa priznanjem da ga zeli. Osecala se duplo lakse i slobodnije, a ono najvaznije, imala je osecaj kao da je napokon srecna. Srecna sa njim.
Bol je presekla pri ustajanju, ali nije bilo strasno. Bio je nezan sinoc sto je veoma iznenadilo.
Martina nije bilo u krevetu pa je brze bolje otisla da se istusira. Skorela krv je otisla niz odvod zajedno sa njenim mislima. Misli su joj se redjale u glavi i dosta toga se pitala. Nije ni primetila kad je voda postala izuzetno hladna sto znaci da je bojler ispraznjen.
Izasla je iz tus kabine i obavila higijenu. Obukla je pamucni sorc i gore obicnu belu bluzu. Kratku kosu je zakacila snalom i napokon izasla iz sparnog kupatila.

Tako vruca je odmah osetila promaju u sobi pa je prisla vratima od terase.
Martin:Dobro si me cuo Bene. Zelim pod hitno da je se resis, ne zelim probleme.-Osetila je bes u njegovom glasu, a ono najgore izdaju.
Martin:Nije bila onakva kakvu sam je smatrao i veruj mi, ako je ti ne sklonis ja cu licno da joj presudim. I sam znas koja je bolja opcija.
U trenutku joj se slosilo, pa se udaljila od vrata. Slike od prosle noci su joj se vrtele po glavi.
Alina:Kako sam glupa.-Ruke je zavukla u kosu i izasla iz sobe. Krenula je ka kuhinji, a usput se smejala sama sebi od muke.

,,Zar si stvarno mislila da ces biti bolja od njegovih kurvi? Glupa si Alina, ako si to pomislila. One znaju sta njemu godi, znaju kako da ga zadovolje, ti ne."

Glas u glavi joj je govorio koliko je naivna, koliko je zapravo lakoverna. Njeni bledi obrazi su postali poput bare. Bol u donjem delu nije prolazila, ali je ona dosla do sudopere i popila vode.
Zagledala se kroz kuhinjski prozor i pozelela da se nalazi u dubini te sume.
Martin:Gde si malena?!-Taj prokleto savrsen glas je dozivao iz hodnika. Panika joj je rasla svake sekudne i pomislila je kako ce na kraju samo puci.

,,Moras pobeci, moras otici daleko od njega. On je lazov, prevarant i tvoj muz."

To je najvise proganjalo. Ona nosi njegovu burmu na ruci, a on ce je sutnuti poput najvece glupace.
Martin:Sto mi se ne javis pobogu?-Prisao joj je s ledja. Osetio je neprijatnost kod nje.
Martin:Nesto nije u redu?-Vec je pomislio kako se pokajala sto mu se dala. Pomislio je kako ju je povredio ili mozda cak nesto i gore.
Alina:To ti meni reci.-Cim je cuo jezu u glasu okrenuo je ka sebi.
Martin:Zasto si plakala?-Zabrinuto je pogledao i napokon je videla osecanja na njemu.

Alina:Martine, ako si se razocarao u mene trebas da mi kazes. Ne moras da teras svoju vojsku da me izbacuje. Razumem da nisam toliko dobra kao tvoje ku......
Martin:O cemu ti?!-Besno je pogledao dok joj je brisao suze s obraza. Sarkasticno se osmehnula.
Alina:Ne moras da se pravis, cula sam sve.-Martinu kao da je kamen pao sa srca.
Martin:Cula si razgovor sa Benom?-Klimnula je glavom.
Martin:Sta god da si cula to nije upuceno tebi. Zar stvarno mislis da bih te ostavio nakon toliko godina cekanja.
Alina:Mozda i bi, tvoje devojke pre men...
Martin:Dosta vise!! Alina one su obicne sponzoruse kojima je bio bitan moj kurac i novcanik!! Sve one su bile tu kako bih zaboravio na tebe, ali nisam!! Ti si jedina zena na ovom svetu koja je dostojna moje vernosti i prezimena.-Snizio je ton na poslednjoj recenici. Samo ga je cvrsto zagrlila uzdisuci njegov zanosni miris. Toliko se osecala toplo i sigurno na njegovim grudima da je pozelela ostati zauvek na njima.

Martin:Moras da mi verujes da te mnogo volim.
Alina:Verujes li ti meni da necu pobeci?-Poljubio je u kosu.
Martin:Verujem.
Alina:Onda me pusti malo iz ove kuce. Zelim da prosetam okolinom.
Martin:Vilo bojim se da ne mogu.
Alina:Znaci ne verujes mi.-Odgurnula ga je malo od sebe.
Martin:Jos ne upotpunosti.-Krenula je ka sobi. On je uhvatio za noge i podigao u narucije.
Alina:Spusti me. Odmah me spusti.
Martin:Hocu kad prestanes da se duris.
Alina:Spusti me!!-Vec je iznervirano vikala na njega. Spustio je tek u spavacoj sobi na krevet.
Prvo sto je primetila jeste da nema krvi na posteljini.

Martin:Ja sam ti rekao nesto za vikanje.-Uhvatio je za ruke i prebacio ih iznad glave.
Alina:Izvini.-Slobodnom rukom je posao ka njenom medjunoziju.
Martin:Moja si. Samo moja.-Prosaputao joj je kraj uveta. Otkopcao je sorc i zavukao ruku u gacice. Cim ju je dotakao cimnula se od bola.
Martin:Sledeci put te nece boleti.
Alina:Sledeci put?-Izvila je obrvu.
Martin:Oooo pa cim te prodje bol ja te necu pustati iz kreveta. Budi sigurna u to.-Zarumenela se kroz umiljat osmeh sto mu je bilo drago. Spustio se na njene grudi i slusao otkucaje srca.

•MESEC DANA KASNIJE•
Vec cetiri dana Martin nije kod kuce. Trebao je doci kuci jos pre dva dana i Alina se vec uzasno brine.
Dok je bio tu stalno joj je ugadjao, a i odrzao je rec da je nece pustati iz kreveta. Vec se navikla na njegovu narav i vise joj ne smetaju njegova pravila. Jedino sto joj uzasno fali u ovoj kuci jesu njeni roditelji i prijatelji.
Brinula se za svoje roditelje. Ko zna sta oni misle za nju. Mozda da je mrtva.
Martin je svakim danom sve vise voleo svoju belu vilu. Sve vreme provedeno bez nje mu je prazno i tmurno. Oseca se usamljeno i tuzno.
Mislio je da ce brzo ubiti Vilijama i celi njegovu bandu, ali se to produzilo na duzi period. Ostavio je citavu armiju oko vile da paze na Alinu, a on je jedva cekao da se vrati kod nje.

Najvise ga je bolelo sto su se pre polaska posvadjali i sto je uzrok te svadje bio on.

Alina:Mislila sam da posetim roditelje i prijatelje.-Neko vreme je gledao pravo u oci dok je bacao otpusak cigarete.
Alina:Nista neces reci?
Martin:Ne mozes ici kod njih.
Alina:Onda neka oni dodju ovde.
Martin:Ne.-Ljuto ga je pogledala.
Alina:Zasto?
Martin:Onda ce traziti ponovo da te vide.
Alina:To je neki problem?
Martin:Da. Suvise je opasno da ides u javnost.
Alina:Tako je Martine. Zatvori me u ovu kucu do kraja zivota, ustvari ne. Zakljucaj me u podrum. To je definitivno najbolja opcija.-Sarkasticno mu je nabijala istinu u lice. Osecala se poput robinje.
Martin:Ovaj razgovor je gotov!!-Prodrao se sto je ucinilo da se udalji od njega. Krenuo je da prilazi ka njoj, ali se jos vise udaljila.
Alina:Martine...-Prislonio je uz zid i poljubio trazeci razumevanje od nje. Uzvracala mu je poljubce zeleci jos.

Martin:Ne zelim da se svadjas vise sa mnom, u redu?!-Strogo je upitao. Progutala je svoj nalet besa i samo klimnula glavom.
Alina:Razumi me molim te, nedostaju mi.
Martin:Znam, ali moraces sacekati.
Alina:Ocigledno ceo zivot cekam na neke stvari.-Nije razumeo njenu misao, ali ga je telefon prekinuo u pokusaju da je upita sta joj to znaci.