Izdajica

Srećna Sonata <Treće Poglavlje>

Amon je sebe smatrao jako miroljubivom osobom. Koliko se sećao, celo svoje postojanje nikada nije pomslio da nešto istinski mrzi. I zapravo je čekao da dođe taj dan, kada će razumeti zašto ljudi vode ratove, zašto se stare komšinice gađaju mačkama preko saksija sa cvećem, zašto je u svetu toliko patnje i bola? I konačno je razumeo. Tu, skoro životinjsku, potrebu da nešto uništite. Da se postojanje nečega toliko slomi, skrhka i raspadne da će zadovoljavajuće biti dok se samo posmatra potpuna destrukcija.

Takva osećanja je Amon imao prema Solfinom fiksnom telefonu.

Taj mali, mehanički đavo je od jutra, tokom doručka, preko podneva, ručka, popodneva, večeri, večere i vremena za krevet zvonio kao horski orkestar dok deca vrište u crkvenom zvonu tokom popodnevne zvonjave. Sve vreme. Konstantno. Pet celih dana i noći. Bilo ga je čak i sramota što to toliko nije mogao da podnese da bi svakih dva sata uzeo da se prošeta van kuće samo da ne bi slušao kako zvoni.

Solf je one večeri u restoranu 'Goška viljuška' napomenula Amonu da neće imati vremena od sledećeg jutra pa sve dok ne odu iz grada. I Amon je to razumeo, mogao je to da prihvati. Bilo mu je zapravo i žao što Solf toliko nije imala vremena za išta da nije više znala ni šta radi. Počela je da blesavi posle trećeg dana, kada ju je Amon video za stolom kako uz doručak rešava papirologiju. I bilo bi sve normalno da nije pokušavala da pokede pahuljice nožem. Da je nije zaustavio na vreme otsekla bi sebi jezik.

Amon je osetio kako mu vena na čelu pulsira kada je ponovo čuo fiksni kako zvoni. Kada se Slof javila umirivao se fantazijom kako baca fiksni u more i proždire ga ajkula. Mačka koja je ogrebala Solf se trljala o Amonovu ruku dok je on sedeo na prizemnoj terasi kod staklenih, kliznih vrata širom otvorenih da bi se luftiralo od dima Solfine, konstantno zapaljene, lule.

Bila je to slatka maca, narandžasta sa belom flekicom na levom oku i po repu, koja, kada je shvatila da nije zadobila željenu pažnju, utrča u kuću. Solf je vrisnula u slušalicu kada je mačka projurila pokraj nje u kuhinju.

"Amone odakle nam toliki pacovi?!"

"Solf, to je mačka", Amon je sažaljivo gladao njeno lice sa podočnjacima kao i levu obrvu što se trzala dok je ona izgledala kao da nešto želi da odgovori, ali nije znala šta.

"Još gore!" odgovori i vrati se slušalici.

Amon je prošao pokraj nje u kuhinju. Sipao je mački malo mleka u tanjir i pomazio je po mekom krznu.

.    .    .

"Odlazimo!!!" odušak u Solfinom glasu se jasno čuo kada ga je od pozadi zagrlila dok je on sedeo u fotelji sa mačkom u krilu. Nije shvatio kako je uspela da se popne na naslon za leđa, ali logika nije morala da ima smisla. Mačka mu je iskočila iz krila kako se previše nagao napred. On uhvati obe Solfine ruke i lagano je prebaci kod sebe u fotelju.

"Ja ću da sve spakujem, ti idi odmori", držao ju je sa obe ruke.

"Neeeeeee, prvo moram da uradim nešto mnogooooo važno!" protestovala je ustavši iz fotelje. Amon ju je pratio u stopu do hodnika strahujući da se ona ne onesvesti. Solf priđe fiksnom, izvuče utikač iz struje i podiže ruke u vazduh kao da je upravo pobedila vikinga u borbi na život i smrt koja je bila izazvana napola pojedenom čokoladicom koja je upala u riblju mast pa se to prosulo i onda je bizon pojeo čokoladicu i dobio proliv te je viking ugazio u izmet i za to okrivio Solf.

"Volim te", Amon uspeo samo to da kaže. Nakon toga ju je odneo u njenu sobu da se pošteno naspava i počeo da pakuje stvari.

.    .    .

"Očekuješ da to poleti?" Amon je skeptično posmatrao ogromni brod - balon na koji su se ukrcavali ljudi, "Kako to u opšte radi? Nema smisla. Preveliko je i preteško da leti."

"Magija", Solf prosto odgovori. Izgledala je mnogo svežije nakon dobro prospavane noći, a i osećala se tako. Slatko se ismejala dok joj je Amon pričao o svim načinima na kojima se zamalo ubila tokom onih pet dana. Nije se sećala pola stvari i imala je osećaj kao da sluša o nečijem tuđem životu, ali joj se najmanje od svega dopalo što je usvojio nasumičnu mačku sa ulice. Ne. To je bila laž. Nije joj se dopalo što je usvojio mačku koja ju je ogrebala i siktala svaki put kad bi Solf pokušala da je dotakne.

"Znaš u redu je ako ne želiš da mi odgovoriš, ali mi barem tako reci",

"O, ne, ne! Pogrešno si me razumeo! Leti uz pomoć magije. Čula sam da je ceo tim čarobnjaka unajmljen za proučavanje i bacanje čarolije letenja na ovoliki objekat i još je odrađena gomila drugih magija i sranja u koja se ne razumem",

"Onda je to veoma impresivno", rekao je sa poštovanjem posmatrajući ogromni brod - balon, crveno belih šara na platnu balona na topli vazduh, "Hoće li biti bezbedno za mačku?"

"Da. Mačka će biti dobro. Nema potrebe da brineš za mačku. Ovo je prvi javni let brod - balona tako da Goška Lobija ne sme da dopusti ikakve greške inače će im kompletni projekat propasti. I pošto sam toliko neverovatno genijalna osoba, pozvana sam da na prvu vožnju kao VIP, a i brod ide ka našem sledećem odredištu, Strajdska, glavni grad Carstva Strajd", obljašnjavala je ponosno.

"Dobro je, plašio sam se da će joj putovanje biti neudobno, ali izgleda da neće biti problema", Amon je sa olakšanjem rekao posmatrajući kavez za ljubimce koji mu je visio u šaci.

"Zajebi više prokletu mačku!!!"