Izdajica

Prva Glava: Dvoglava zmija >Treće Poglavlje<

"Hmmmmmm", Solf je sedela na udobnoj stolici bez naslona, prekrštenih nogu, jedne ruke nalaktene na koleno, a brade naslonjene na šaku dok je pomno posmatrala prizor ispred sebe. Momak u prosto crnoj tunici i klasičnim crnim pantalona, najverovatnije jako komfornim s' obzirom da se nije žalio. Njega nije bilo teško obući, samo je tražio nešto komforno i lako da se u tome kreće, ali Solf je, s' druge strane, bila strašno probirljiva. Nema veze to što to nije bila odeća za nju, ako će je neko već videti s' njim u društvu momak će izgledati lepo.

Prilično joj je odgovaralo, ali i čudilo što se nije žalio njenom višesatnom menjanju odeće, ali one krpe u koje je bio umotan u onom kovčegu ne bi dotaknula ni govnjivim štapom. Osim toga, momak je bio zgodan, treba to pravilo istaći. Za nekog mrtvog oko dvadeset vekova imao je prilično lep zlatni ten. Oči i sveže ošišana i oprana kratka kosa su mu imali divnu bronzanu boju. Još se sećala izraza lica berberina kada mu je dovela moma brade do kolena u prodavnicu, a u frizeraju nije bilo ništa bolje.

"Ša ti misliš?" konačno je podigla pogled sa njegove odevne kombinacije. Bilo joj je malo teže da odredi koliko ga je dobro obukla pošto joj je bio prvi put da bira odeću za nekog tako visokog. Tek su trebali da ga izmere i izvuku mu pasoš, ali Solf je i bez toga bila ubeđena da je imao oko dva metra, a udovi su mu bili neobično dugi, i ako nije izgledalo ikako čudno ili jezivo. Samo kao jako visoki momak.

"Odgovara mi", rekao je bez puno razmišljanja.

"Pitala sam devojku, ne tebe. Ti odaberi više neku obuću koja ti odgovara", sklonila je pogled sa demona na mladu devojku ravne, crne kose do ramena. Videlo se da je mlađa od Solf, ali pošto je radila u butiku nadala se da će joj barem malo olakšati odluku.

"Mislim da gospodin izgleda jako dobro u tome", odgovorila je sa nervoznim smeškom. Solf je izdahnula. Nije mogla kriviti dete što je nervozna nakon što joj je odrastao muškarac u radnju ušao u krpama koje su se raspadale na njemu. Uz to je butik bio i jako otmen i skup, jedan od Solfinih omiljenih.

"Jesi li odabrao nešto?" Solf je samo okrenula glavu ka njemu bez želje da se pomera iz udobno položaja.

"Ne mogu da nosim išta od ovoga", nije zvučao kao da se žali, ali Solf se nije svidelo da ne može da se odluči pored tolikog izbora obuće. Ona je obožavala da provodi sata i sate u kupovini, ali čak je i ona poklekla od dosade i napora. Ustala je i prišla delu sa obućom. Mrzela je očiglednu razliku u visini koja se pogotovo isticala dok su stajali jedno pored drugog, ali moraće i na to da se navikne.

"Vidi, ove bi ti lepo stajale i izgledaju udobno", pokazala je na jedan dobar par smeđih, kožnih čizama koje su mu se slagale uz boju kose.

"Potrebna su mi slobodna stopala da osetim podlogu, a i nožni psrti su praktični u borbi", Slof se nisu sviđali ti razlozi, ali ih je razumela. Te je pokušavala da nađe neki kompromis.

"Zašto ne bi uzeo nešto sa tankim đonom? Moramo da smislimo nešto, pa ne možeš da hodaš bos!" samo je odmahivao glavom.

"Ovako mi je neophodno",

"Pa koliku razliku mogu da naprave bosa stopala?!" sad je već postajala iziritirana. Samo ju je gledao bez neke određene emocije dok nije krajem oka videla nogu koja leti ka noj. Instinktivno je podigla ruke ispred sebe i zatvorila oči, ali ništa se nije desilo. Lagano je otvorila oči i videla je njega kako stoji na jednoj nozi, a drugom samo nožnim prstima držeći otkinuti đon čizme. Okrenula je čizmu koju je držala u ruci bez reakcije posmatrajću prazninu umesto đona pa podigla čizmu ka crnokosoj devojci koja ih je usluživala.

"Kopujemo ovaj par!" samo ga je pogledala kao znak da je pobedio, te potpuno odustala da ga obuje. Smatrala je da će budala žaliti kada se bude smrzavao zbog zime koja je nalazila. Došla je do jednog odeljka i počela da pokazuje devojci sve redom što joj je palo pod ruku," Uzećemo ovo, ovo, ovo, ovo, ovo, ovo, ovo, ovo i ovo."

"Ne treba mi toliko stvari", pogledala je demona pored sebe pa mu se nasmešila.

"Bez brige, to je za mene",

.  .  .

"Uspu, Amone", Solf se obratila demon pored sebe i okrenula glavu ka njemu da bi potvrdila da je sluša. Ruke su mu bile pune kutija koje je bez probleme nosio, izgledao je znatno bolje nego kada ga je izvukla iz kovčega, samo se još uvek nervirala zbog bosih stopala," Ovo je jako važno tako da zapamti. Ja sam vrlo slaba i krhka."

"Zvuči kao da si ponosna na to", primetio je bez osude.

"Hej, ozbiljna sam ovde. Jedna rana i mogu da umrem. Jednom sam dobila potres mozga zbog običnog šamara od slabašne, starije žene. A ako ja umrem pre ispunjenja ugovora onda se ugovor raskida. Uglavnom, ne radi više stvari poput onog u prodavnici i čuvaj me da ne umrem. Ako umrem sve je gotovo. To je prvo naređenje",

"Razumem", kratko i ozbiljno je odgovorio.

"Drugo, ne smeš bespotrebno da ubijaš. Ja sam vrhunski strateg tako da ni nema potrebe da se brineš. Šta više, ja sam smislila strategiju kojom smo te zarobili, pa nemoj da radiš bespotrebne stvari", ponosno je rekla poslednji deo.

"Istina. To je bilo impresivno", isturila je bradu zbog komplimenta.

"Znam, zar ne? Hahaha... treće. Čuvaj sebe. Ovo ne kažem jer mi je stalo do tebe, već jer ako tebe izgubim ostajem bez opcija i potpuno ranjiva", ozbiljno je klimnuo glavom bez pitanja. Okrenula je glavu napred ka putu i nastavila, "I četvrto i poslednje. Čuvaj se, ovo kažem jer mi je stalo do tebe. To su naređenja koja moraš ispuniti bez obzira na sve. " Toplo joj se osmehnuo dok je ona okrenula porumenilo lice u stranu.

"Važi, volim te",

"Nego šta nego voliš!"