•|Mystery Girl|•

Chapter 12-It's true

Mystery Girl

12.DIO

Oči su mi prelazile preko njegovog sada hladnog lica ,dok sam dlanove držala na bokovima te sve više stiskala tkaninu svojih pantola.Ovo ne mogu da prihvatim,ne mogu da gledam u njegove oči koje svaki put zasuze kada vide moje.

„Jesi dobro?"-drhtavim glasom me upitao te se zaustavio u trenutku kada sam glavu podigla prema njemu.Šta da mu kažem?Da li sam ustvari ja dobro?Kako se ikako osjećam i da li je moguće da poslije nekoliko godina imam neki osjećaj?Uzdahnula sam duboko te dlanovima prešla preko lica kako bih se bar malo smirila.Odmakla sam ih od lica prateći njihovo drhtanje te kao i svoje usne koje počinju da drhte.-„Problemu?!Jesi dobro?"

„To bih ja tebe trebala pitati."-drsko sam mu odgovorila,a on je izdahnuo te ruku stavio na čelo brisajući znoj.Usne je sakupljao te otvarao i tako stalno,nervorzno hodajući gore-dolje.Bolje je da mi nešto kaže,zbog čega je ovoliko nervorzan i zašto nije uplašen?-„Želim da ti objasnim."

„Da mi objasniš da si ti nadnaravno biće?!"-sada je on bio drzak ,te me streljao pogledom dok je jezikom prelazio preko usana.Ne radi mi to.Oči je jako stisnuo te ruke držao na glavi okretajući mi leđa.Usne sam ispučila te dlanove skupila malo naginjajući tijelo kako bih sačekala njegovu slijedeću reakciju.-„Kako misliš da tek tako prihvatim to?Ti si zaboga mitsko biće koje može ubiti nekog u sekundi!"

„Misliš da toga nisam svjesna Thomas?!Misliš da ja to već ne znam,a od tebe samo tražim da mi vjeruješ i ništa više!"-povisila sam glas još više sada bivši udaljena od njega svega nekoliko centimetara,a on je svoj pogled spustio na moje usne jezikom prelazeći preko svojih.

„Ne želim da prihvatim da si ti životinja.ne mogu da to prihvatim!"-sada se on dere na mene ,te me ljutitot gleda kao i onaj dan kada so se posvađali.Koji je sad njemu?Ljutito sam stisnula usne brzo dlanove stiskajući u šake,ne skidajući pogled sa njegovih smeđih očiju.

„Kakve veze ima što sam ja životinja,ako tako želiš da kažeš.Zašto je to ikako važno?"-oštrije sam govorila,a onda je on iznenada spustio svoj dlan na moj zglob te ga jako držao ne dozvoljavajući mi da se i centimetar odmaknem od njega.Da li je on normalan?Pogled sam spustila prema svom zglobu te blago zarežala imajući oči uperene u njega.

„Zar već nisi shvatila?Sviđaš mi se i više nego što misliš,a da sada prihvatim da cura koja mi ne izlazi iz glave je vukodlak?zar stvarno misliš da je to jednostavno?"-kako je više govorio zatvorio je oči kako ne bi gledao u moje.Iznenađeno sam podgila obrve te blago otvorila usta kako bih samo uzela malenu količinu zraka koja mi treba.Ovo nisam trebala da saznam,ovo se nije trebalo desiti.Uzdahnula sam ,glavu okretajući u desnu stranu kako bih došla sebi.-„Molim te,ne okreći glavu od mene."

„A ja te molim da zaboraviš na to.Ja nisam osoba u koju se treba zaljubiti ili ikako voljeti.Loša sam u svemu i samo bi završio sa slomljenim srcem Thomas,a to ne želim.Ne možeš voljeti životinju."-gutala sam ogromnu pljuvačku ,a on je tiho i pomno gledao u mene uopšte ne popuštajući stisak sa moje ruke.Ne znam šta da radim,šta dalje da radim jer sve ovo me zbunjuje.Možda bi bilo najbolje da ga ponovo ignorišem,tjeram ga od sebe ali kada sam ikako pomislila na to srce mi je poskočilo.Jagodicama je prelazio preko moje šake,milovao je i tjerao me da se malo stresem i ponovo pogledam u njegove oči.

„Nije istina.Ja sam se zaljubio u takvu curu,u problem koji ne zna za ništa osim da napravi nešto loše.Ne ogovri tako,ne govori da je nemoguće jer ja vjerujem u suprotno."-palac i kažiprst je stavio na moju bradu,glavu mi podizajući u visinu njegove glave.Pogledom je sve više prelazio preko mojih usana,sada dlan stavljajući na moja leđa da su moja prsa bila prislonjena uz njegova.-„Djevojka koja je problem,djevojka čije ime ne znam me osvojila i ne žalim ni sekunde."