☆𝘜 𝘙𝘜𝘒𝘈𝘔𝘈 𝘔𝘈𝘍𝘐𝘑𝘈Š𝘈☆

~Sreća, tuga, bol ili stanje šoka?~

"Gotovo." Doktor dobaci nakon nekih 15 minuta pregleda.

"Jel možete sad da mi kažete šta je?" Upitam ga.

"Kao što sam već rekao, ništa loše, trudni ste i sve je u redu. Čestitam."

"Mo... molim?"

"Trudna je??" Sara ga upita.

"Da, trudna je."

"Am... a da nije možda neka greška?" Upitam ga.

"Nije nikakva greška Ela."

U tom trenutku sam samo odjednom počela ubrzano disati.

"Da li si dobro Ela?" Doktor me upita.

"Vjerovatno je samo u šoku. Možete li nas malo ostaviti same?" Sara se obrati doktoru i upita ga.

"Naravno. Idem da odnesem stvari u auto pa se vraćam." Doktor je zatim ustao, pokupio svoje stvari i otišao da ih odnese u auto, a nas dvije smo ostale same.

"Jesi dobro srećo?" Sara me upita.

"Saro... ja... ne mogu ovo..."

"Nemoj tako Ela. Znam da ti je teško da prihvatiš to sad, ali..."

"Ali šta? Vidiš sve i sama. Ognjen se ponaša užasno, a ja sam na to sve sad još i trudna. Super, divno..."

"Am... Dijete je..."

"Da, vjerovatno je Ognjenovo."

"Vjerovatno?"

"Ne znam, nisam sigurna jer... nije jedini koji je... svršio u mene..."

"Bože draga moja, šta se tebi sve desilo... prosto ne želim ni da zamišljam..."

"Šta da radim sad?"

"Kako misliš šta da radiš sad? Hoćeš da zovem Ognjena da hitno dođe?"

"Ne. Apsolutno ne."

"Pa... planiraš da mu kažeš jelda?"

"I šta će da bude kad mu kažem? Može samo da bude neko sranje, da se drka ili da mi kaže da pobacim."

"Zašto bi to rekao?"

"Zato što je tako već bilo s jednom curom. Ostala je trudna s njim, a zatim je pobacila zbog njega..."

"Molim? Bože... ja stvarno ne znam šta bih rekla. Znam kakav je, ali nikad ne bih pomislila da bi tako nešto napravio, a posebno ako je u pitanju dijete."

"Ne znam ni ja šta bih rekla, ali eto, napravio je to. Upravo iz tog razloga te i pitam šta da radim sad jer ja trenutno stvarno nisam pametna..."

"Pa možda bi bilo najbolje da mu sad ništa ni ne kažemo o ovome. Prvo možemo da vidimo kako će da se ponaša u ovih par dana."

"Ti stvarno misliš da će se on odjednom ponašati normalno? Neće."

"Pa ne znam Ela, ali ne preostaje nam ništa drugo nego da vidimo. Ne znam šta bismo drugo mogle da napravimo u ovoj situaciji."

"Pa... možda je najjednostavnije i najbolje da ja... pobacim..."

"Jao Ela... zašto tako misliš? Ne. To ne dolazi u obzir. Znam da je to tvoja odluka, ali smatram da to sad kažeš samo iz nekog straha, a znaš i sama da bi ti kasnije bilo žao zbog toga."

"Pa definitivno stoji sve to što si rekla, ali mislim tako jer smatram da jedino tako neće da bude nikakvih problema, a onda ne moramo nikad ni da mu kažemo za ovo."