Dovoljno za sreću

2.

-" Mamaaa"

Sitno tijelo mog sina se zakucalo u mene dok ja odlazem svoje stvari po strani i podizem ga u svoje narucje.  To malo stvorenje mi je puno nedostajalo  i mrzim kada se odvojimo.

-" Mama igrao sam fudbal sa tatom i vodio me je na utakmicu Benfike"

-" I kako je bilo?"

-" sjajno mama, sjajno trener je rekao da sam sve bolji i bolji i da sam potencijalno najbolji igrac"

Opet sam ga snazno prigrilila uz sebe ugledajuci i svog supruga koji je u odijelu stajao sa rukama u dzepovima.
Kulturno mu pruzim ruku

-" hvala sto si ga doveo"

-" Nema na cemu, nadam se da cemo moci razgovarati ovih dana"

Pogledala sam ga u oci, potom skrajnem pogled nazad ka svom sinu zbog kog sam jos uvijek u braku sa Diagom.

-" Razgovaracemo"

Kazem pre nego  Davia uvedem u auto. Diago je uzeo moje kofere i stavio ih u gepek dok se ja ne odvajam od svog sina.

-" Jos si ljuta na tatu?"

-" Da ljubavi, jos sam ljuta ali se ne brini oko toga, mi smo odrasli ljudi sredicemo to. Ides li na trening veceras?"

-" da mama hoces li me voziti? Auto ti je   dovezao tata od majstora pre 2 dana"

-" Naravno da hocu, prvo idemo da narucino neku klopu koju ti volis"

Kada sam imala 21. Dobila sam Davia, nisam planirala da tako mlada budem majka, nisam to zeljela, mrzjela sam Diega iz dna duse... Sve se promijenilo toga dana kad sam uzela malu bebu u svoje ruke, prosaputala ime Davi i prigrlila ga uz sebe.

Udala sam se te godine, na svu srecu imala sam podrsku od svojih da zavrsim poslednju godinu fakulteta i samim tim moj zivot se iz puno snova pretvorio u to da sam mlada mama, hirurg i udata zena. Zrtva koju sam nosila od dana kada sam se udala me mucila godinama i cinila me nezadovoljnom iako sam imala sve.

Diego je bio sjajan otac, porodican covek koji bi dao sve za nas. Znam da je volio Davia i mene svim srcem. Uradila sam i ja sve za njih, trudila sam se biti sve ono sto je i moja majka bila za mene ali falilo je to sa se osjetim kao zena, da se osjetim zaljubljeno i srecno pored coveka sa kojim sam.

Da su me pitali pre nego sam dobila Davia, rekla bih da je razvod rjesenje ali sada kada imam sina znam da je jako vazno da ima oba roditelja pored sebe.   Diago me nikada nije udario, nikada nije povisio ton na mene, uvijek je bio strpljiv i dao je sve od sebe da razumije sve sto radim i zato nisam imala razloga da tek tako odem od njega.

-" Da li si se umorila? Kako je bilo u Barseloni?"

-" Bilo je dobro ali jedva cekam da  malo odspavam"

-" Narucicu nam hranu i otvoriti neko vino pre nego legnes"

-" Moze, hvala ti."

Davi me zagrli jos jednom snazno

-" Jesi li videla nekog fudbalera Barselone mama?"

Nasmijem se ovome slatko, znam koliko Davi voli taj klub i uvjeren je da ce igrati kad poraste tamo.

-" Ljubavi znas da je Barselona velika i da mama zna samo jednog fudbalera"

-" da znam da si samo moj fan mama, ali vodices me, obecaj da ces me voditi da gledam utakmicu Barselone"

-" to sam ti vec obecala"

Njegova sreca je neopisiva sada

-" znam da jesi ali opet mi obecaj"

-" obecavam mili idemo ja i ti da gledamo  Barselonu kad bude igrala finale"

Od svih svojih uspijeha Davi je moj najveci uspjeh, vaspitano dijete od kog me glava nikada nije zaboljela. Za njega zivim jer sam sve svoje druge snove zeznula onda kada sam  vjerovala kako je Diago moja prva i je jedna ljubav.