Dovoljno za sreću

21

Ne vidjati ga svako jutro postalo je cudno, jos uvijek se navikavam na to.
Nisamo se culi kada je stigao, nisam mogla ni da ocekujem da hocemo ali vise sam mrzela sebe sto sam se nadala i 2 dana koja su prosla.
Davi i ja smo posle mog posla otisli na rucak, a potom i na njegov trening.
Znam da ce Pedro uskoro poceti sa laganim treninzima. Voljela bih da gledam kako trenira, da ga cekam da zavrsi trening i da stojim na tribinama kao najveci navijac. Neke stvari su nemoguce znam... On je momak, tek poceo da zivi, a ja? Ja sam zena, koja ima dijete i koja je citavih 6 godina starija.

Izvadim telefon i mahinalno se javim bez i da pogledam ko zove. Kostalo me to jer sam u jakni, bez sminke sa pundjom na glavi ugledala Pedra

-" Zelim ovu sliku cesce"

Rekao je odmah kada ugleda moju facu sokiranu.

-" Pedro, zdravo"

-" Je li to Davi na treningu?"

-" Da, uskoro zavrsava"

-" mogu li da vidim"

Okrenula sam mu kameru, a njegov osmijeh se jos jednom rasiri. Ne mozes da budes ovako lep, ne mozes da se tako smeskas dok gledas mog sina. Ne mozes mi ni reci da bi sa 20 godina bio spreman da dovedes kuci zenu i njeno dijete. Boze zasto mora biti tako tesko.

-" Davi je sjajan, sjajan. Jedva cekam da treniramo zajedno!"

Okrenem kameru opet ka sebi

-" Nedostajes mi, neopisivo mi nedostajes i jedva sam cekao da zavrsim sve poslove da bih pregovarao sa tobom"

Rekao je iz cista mira, a u glasu i ocima definitivno vidim da nije rekao tek tako

-" jos uvijek ne mogu da hodam savrseno, a cim budem mogao cu da dodjem tamo to zelim da napomenem"

-" Da li te bolji?"

-" danas sam isao na vjezbe, nije bilo lose ali sad malko boli"

-" jesi popio lijek?"

-" Carolina, nedostajem li ti"

-" jesi popio lijek?"

Stidljivo sklonim pogled kao neko dijete

-" Popio sam i da nedoatajes i ti meni... i  krecem sa pregovorima... Dodji kod mene"

-" Pedro ne zezaj se"

-" ne zezam se, dodji kod mene u Barselonu sa Daviem, uzmi odmor na poslu, uzmi bolovanje i dodji"

-" Znas da je to komplikovano, karte cu srediti ali nisam sigurna za hotel jer..."

Prekinuo me je u pola recenice.

-" Pored mene, svog buduceg momka msm cim priatanes momka bi isla u hotel? Carolina samo mi reci kad mozes doci, kupujem karte, saljem ti ih online i cekam te na aerodromu."

-" Pedro ne mogu tek tako kod tebe da dodjem kuci"

-" Hahah brinu te majka i brat? Zivim sam i to jako blizu stadiona sto ce Davia posebno da veseli"

-" Doci cu preksjutra"

Ozbiljno sam rekla ali tek par trenutaka kasnije shvatim sta... Kako tako brzo donosim odluke, sta ce momak da pomisli. Kako cu doci tek tako u Barselonu, zar sam odmah zaboravila sta mi je Pablo rekao!?

-" Odmah cu kupiti dve karte"

-" Pedro neces, to cu srediti sjutra posle posla"

Nastala je tisina mjnut dok ne nesto kucao pobtelefonu

-" Carolina saljem ti karte za 10 minuta online i nemoj da se svadjamo oko toga"

Nije mi dao da se prepiremo oko toga ali sam mu rekla da tako nesto ne zelim i onda je on rekao " ja sam predlozio" pa smo se dodatno prepirali i oko toga.

-" Pablo mi je pravio zurku dobrodoslice, a onda sam svu familiju docekao. Jedva sam zeleo danas da se vratim kuci i da imam svoj mir dok te gleda..."

-" volis da samujes?"

-" da, volim kad nema niko da mi obigrava oko mene. Posebno kad treniram"

-" Imacu to na umu"

-" Ti ne trebas, u ovo ne racunam tebe i Davia da me cekate posle treninga da rucamo i lezimo svo troje zajedno... da gledamo filmove. Da Davi igra fifu i ide na moje utakmice"

-" Dobro Pedro ne buncaj"

-" Jedva cekam da malo popustis kocnice i da moje rijeci ostvarimo"

-" Je li?"

-" da, ja bih uzivao, a i ti bi. Videces narednih 15 dana kako bi bilo sjajno da ostanes zauvek sa mnom"

-" necu ostati toliko"

-" Naravno da hoces jer te necu pustiti da ides pre toga, a posle toga moram zbog Davia i skole i odmora koji istice. Ma da mozda ni tad ne pustim da ides."