Dovoljno za sreću

19

Dane smo provodili vjezbajuci, svaki "trening" za moje koljeno je ispratila. Cesto bi mi pomagala, a ja sam krao njene poljubce kad god imam priliku, a da znam da kamera nema. Nisam zeleo da joj napravim probleme na poslu, ali  sam i vise nego siguran da je ona ta zbog koje me ne bi bilo sramota da bude pomenuta uz moje ime. Cuvao sam svoj privatan zivot daleko jer nisam zeleo da necije ime bude uz moje. Da neko zna sa kim sam, sa kim izlazim... medjutim sam sada siguran da  ce za nas dvoje saznati prije ili kasnije jer bicu oprezan dok ona ne popusti i ne dozvoli da budemo zajedno, da zivimo nas troje i da ja vodim Davia  da treniramo zajedno. Vidim nas kao porodicu, vidim nju kao majku moje dece, mozda sam klinac sa 20. Ali znam sta hocu i kad hocu i to je prednost posla kojim se bavim. Uvek znam sta hocu i sta necu  jer odluke koje donosim kostaju me cijelog zivota i zato se ne libim da uzmem sve sto hocu...

Pravio sam korake lagane korake posle mukotrpnih vjezvi i bola sam se osjetio da konacno mogu da setam bez copanja.

-" Jesam li ti rekla da ces trenirati za mesec dana? Jesam, a onaj tvoj papak se pravi pametan"

-" ti i moj menadzer se bas ne gotivite"

-" ne menadzer ce da uci doktora hirurgije o operacijama."

-" Menjacemo menadzera ako te nervira, ali zaista nije los momak brine o meni kao da mi je roditelj. Videla si svako malo je cesce  dolazio nego sto treba"

Pogledala je u telefon te primakla kolica.

-" hajde idemo nazad u sobu"

-" sam cu, mogu da hodam"

-" Pedro isti sekund bez prepiranja jer sam sad u ulozi doktora"

-" aaa koja je druga uloga?"

Zadirlujem je, zelim da cujem tu recenicu, ali znam da nece skoro doci.

-"Sjedi i ne prepiri se"

-" znaci sad nisi u ulozi moje buduce devojke, nego doktoruce."

-" Ajde Pedro imam hitan slucaj"

Vratila me u sobu, te se sam po prvi put smjestim u krevet. Izjurila je bez pozdrava, da bi samo 10 minuta kasnije neko zauucao.

-" naprijed"

Malko se nagnem i imam sta da vidim... Prvo ulazi trener, a za njim momci jedan po jedan...cijeli tim je usao, a na kraju i  pomocni treneri i doktori.

-" zasto mi niste javili!?"

Poceli su me grliti jedan po jedan i tovariti poklonima.

-" dobili smo slobodan dan od trenera"

-" Gavi nije smeo nista da kaze..."

-" Raphinha je bio kritican da ne otkrije ali smo ga kontrolisali"

-" a ja sa tobom sinoc pricao Roberte i ti nista da pomenes"

Pogledam u Lewandowskog  koji uvijek iznenadjenja mora da podijeli sa svima ali ovoga puta nije

-" Zapretio mi je Cavi, nisam smjeo nista da uradim"

-" culi smo da nam se vracas za 15 dana na trening, cim vratis snagu i budes mogao racunam na tebe"

-" dacu sto sve od sebe da sto prije Pabla vratim na njegovu poziciju."

-" taman sam se navikao da jurim po tvojoj strani"

Rekao je nehajno ali naravno trener prekrsti ruke u svom stilu

-" Navikao  si se Gavi, bas jesi na klupi jer svako malo zaradis crveni karton. Da mi daju pare svaki puta kad te opomenem da se smiris bio bih milijarder."

-" Imam jak temperament, Lewandowski to zna"

-" Znam, znam ja ga smirujem inace bi Cavi kaznene metode primjenjivao i vise nego sto sad radi"

Bio sam i vise nego srecan  sto ih vidim. Nisam znao da ce doci, a vjestica mi nista nije rekla... morala je znati jer je bolica sigurno obezbjedila duplo obezbjedjenje zbog novinara koji ce preplaviti bolnicu.

-" sad bi te utrpali u  autobus sa nama i mi bi te oporavili"

-" vjerujem da bi, Pablu i Rafaelu najvise nedostajem zar ne?"

-" ne pitaj bas Raphinha najvise falis kao sto cujes"

-" nas trojica smo tandem"

-" za dizanje Cavijevih zivaca"

-" koliko ostajete ovde?"

-" sta ces smo ti dosadili?"

-" ne, ne ali ima neko ko bi vas voljeo upoznati, samo treba malo vremena da dodje"

-" ostajemo jos sat vremena u hotelu smo odseli, da bi sjutra rano krenuli i stigli na vecernji"

Isti sekund sam pozvao Carolinu i zamolio je da dovede Davia. Znam da ce Davi upoznati sve njih kad budemo zajedno isli na trening ali sad ce mu biti lakse. Bunila se iz prve ali nisam odustao...

-"Bozeee!!"

Dijeciji vrisam potom opet tisina pa opet jos glasniji vrisak krene da  se cuje duz bolnice. Od srece je i loptu ispustio koja je bila moj predlog da je donese.

-"Momci ovo je Davi, i on prati svaku nasu utakmicu"

Potpisali su se na loptu, pricali sa njim u cudu da tako tecno govori spanski.

-" i ko ti je omiljeni igrac?"

-" Pedro"

Odgovorio je odmah kao iz topa.

-" a ja? Pogledaj me samo?"

Robert se prosepuri jer je navikao da ga svi gotive ali Davi ne mjenja misljenje.

-" sve vas znam ali Pedro je najbolji"