Dovoljno za sreću

14

Slobodan dan iskoristim sa Daviem, Diago nam se pridruzio pored plaze  te smo kao porodica igrali odbojke i ispijali kafu. Davi je presrecan sto smo oboje tu pored njega.

-"  Hvala za ovako predivan dan"

-" Nema na cemu Diago, volim provoditi vreme sa Daviem kad god imam priliku"

Namrstio se i okrenuo glavu na drugu stranu.

-" Kad ces se malo potruditi?"

-" nikad Diago"

Za sve oko nas smo primjer srecnom i zaljubljenog para ali sve smo samo ne to.

-"  treba da znas da mrzim to tvoje ponasanje. Ljubavi tata ide kuci, hoces sa mnom?"

-" Ne ostacu jos malo sa mamom"

Nije nista vise hteo da kaze, pokupio je svoje stvari i otisao dok ja nastavljam sa suncanjem. Ja njega nikada nisam lagala, nisam mu davala laznu nadu.  Nije on bio taj i prosto pristala sam na brak koji je i sam ponudio.

-" Mama, ti i tata se ne slazete vidim to"

Davijev zakljucak me natjera da otvorim oci i da se usresredim na svog sina

-" Vidim mama, tata tebe voli ali ti njega ne volis"

-" Ljubavi, nije to tako..."

-" mama znam i ne moras da me lazes. Znam da je ljubav jako vazna za srecu, tako mi je tata rekao"

-" da jeste mili, ali nekako stariji su komplikovani"

-" nisu mama, tata je jako povredjen i mislim da je tuzan jer si ga ti povredila"

Ustao je i uzeo loptu dok se ja brzo saberem od rijeci svog sedmogodisnjeg sina

-" da li te ovo tata naucio?"

-" on kaze da se volite, a ja to ne mislim. Znam kako druge mame i tate rade..."

Posmatrala sam ga sokirano jer zaista nisam ocekivala da moj sin osjeca kako se ja osjecam.  Do zalaska sunca smo ostali na plazi, a po povratku kuci sam sredila njegove stvari za ponedeljak.

-" naseg sina ucis pogresno"

Zapocela sam, dok se Diago uspravi uz stolicu

-" Razmisljao sam o nama Carolina, o svemu sto radis... posao ti je vazbiji od porodice"

-" kaze mi neko ko je za posao dostupan 24/7"

-" imam jednog sina, imao bih jos dece da imam suprugu ovako imam prijateljicu pored sebe pa mi je lako da provedem vise vremena uz svoje dijete, mnogo vise nego ti"

-" ne trudi se da me hvatad na sina!"

Bez imalo zadrske se proderem na njega

-" samo nemoj jer oboje znamo kakva sam majka"

-" Zelim razvod od tebe"

Na tren sve moje rijeci zalede istom jacinom kao tijelo.

-" Uzecu svoje stvari  i kupiti stan  blizu skole naseg sina. Vodim i Davia sa sobom"

-"  Razvod!? Okej, ali Davi ostaje sa mnom. Svu imovinu uzmi, ali Davi i ja idemo zajedno"

-" Ne! Veliko ne! Davi ide sa mnom! On je moj sin"

-" Preko mene mrtve!"

Lupila sam rukom o sto snazno

-" samo preko mene mrtve ces mi uzeti sina"

Ustao je sa stolice i unijeo mi se u facu bijesan

-" ti njega nisi zeljela!"

Kontrola je nestala isti tren, samar koji mu opaucin preko nosa je odzvanjao u cijeloj prostoriji

-"Nikad vise da tako nesti nisi rekao!  Izadji iz kuce!"

-" Davi!"

-" Jedno ti obecavam, da ako ga samo dotaknes i pokusas izvesti  ubicu te da izgleda kao prirodna smrt, izazvana ljekovima"

Rekla sma i vise nego ozbiljno

-" Starateljstvo mozemo dijeliti, njegovu zelju uzeti kao glavnu u ovom procesu ali  ga neces izvesti iz njegove kuce"

-" prijetis mi ubistvom, to tako lici na tebe! Trebalo je da znam sta me ceka sa takvom zmijom"

-" sad znas! Mozes da ides!"