Dovoljno za sreću

23

Drzali smo se za ruke na praznom stadionu Barselone. Kamp Nou je bio ljepsi nego sto sam zamisljala, Davi je trcao sa Pablom i sutirao loptu. Pablo je bio neizostavan momenat kad god negde idemo, a znala sam i zasto... Pedri zeli da me drzi za ruku, prica sa mnom i da me poljubi povremeno  dok Gavi uvijek bude tu da se igra sa Daviem i da na taj nacin obezbjedi d aja ne trcim za Daviem vec da budem oored njega

-" Veceras nam je trening u 19h moze li Davi da ide sa mnom?"

Davi me moljecljivo gleda, a ja pogledam u Pedra.

-" Ne brini,  nece niko pitati ko je on.. Nisu momci toliko radoznali"

Gavi se ubaci cim vidi da se premisljam

-"  i da pitaju, znam da oni ne bi sirili u medijima da je on nas"

Pedro je sa Daviem razgovarao kada su otisli po dorucak.  Naravno Pedro nije mnogo mario za to sto ga neko moze uslikati sa Daviem jer uvek moze reci da mu je to rodjak. Moj sin je sa Pedrom postao nerazdvojan i sada su " drugari" iako moj sin uporno prica da cemo uskoro zivjeti u Barseloni i da tu tajnu nece reci svom tati dok mu ja ne kazem.

-" Da li si siguran da ces moci?"

-" naravno da jesam, zadrzacemo se nekih 2 sata na treningu, a posle toga ja i moja sestra idemo na veceru pa vodim i Davia"

-" Pablo to ne treba, sasvim je dovoljno da samo ode na trening i da dodjem po njega"

-" Nadam se da volis palacinke i burgere"

Pogledao je u Davia koji klimne glavom odmah

-" Vraticu ga u jednom komadu, samo nam treba neka odjeca za trening i mi moramo uskoro krenuti"

Ne znam sta je Pedro uradio Pablu ali nema onaj netrpeljivi pogled ka meni koji je uvijek slagao kad je bio u Lisabonu. Pedro je vratio duks i naocare i dogovorio se kad da dodje po Davia koji je bio presrecan

-"  a mladji gde trenuraju?"

Pedro je uvijek bio strpljuv i na sve Davieve prohteve  i pitanja je odgovarao.

-" Mladji trenuraju na pomocnom stadionu iza, ali ces ti moci sa mnom da treniras kad se preselis."

-" Da dva treninga dnevno jedva cekam to"

-" neko zaboravlja da ima skolu"

Nisam odustajala naravno.

-" pusti skolu"

Rekli su u isto vrijeme, ali naravno da nisam  davala vaznosti jer sjutra ce morati da uci

-" Mama postacu profesionalni fudbaler"

-" Da i onda nas Davi nece morati da uci vec samo da trenira sa mnom i tako ce imati posao koji voli"

-" pustite vase teorije posebno ti veliko dete jer moje malo dete sjutra 2 sata mora da uci inace nema setanja po Barseloni i utakmice u Sredu"

-" mama"

-" Carolinaa!"

Nisam se obazirala na to kukanje, ali nisam ni bila stroga majka vec nekako se moralo znati sta je vazno. Necu terati Davia da studira ako me zeli, ali Osnovna skola ne smije da se popusti  i kraj.

Spremila sam ga za  trening, i spakovala sam mu robu za veceru iako sam ubjedjenja da ne treba da smara Pabla bas toliko.

-" Budi dobar i kad zavrsis trening samo mi napisi poruku"

-" dobro mama ne brini, Pablo je stigao... idem ja"

Za 5 dana ovde Davi se navikao na Barselonu, nisam to ocekivala ali uzivao je ovde.

-" sada kada smo sami narednih 4 sata..."

Priblizio mi se i privukao me sebi. Za 5 dana koliko sam ovde Pedro je postovao sve moje neizgovorene odluke. Nisam mu rekla ali on kao da je znao da pred Daviem ne zelim preteranu bliskost i da ne zelim spavati u istom krevetu kao on vec da cu spavati pored Davia. Naravno na sve je pristao bez pokusaja da promjeni. Ma da bi se ustajao rano i pre nego se Davi probudi poljubio bi me za dobro jutro.

Poljubila sam ga zeljno da to uradim znatno duze, dok me on zagrlio snazno.

-" koliko ti treba da se spremis?"

-" gde?"

-" Iznenadjenje... Ne brini, bice samo jedan covek tu koji je provjeren, osiguran da nesto ne slika. Ne moras se spremiti nista posebno"

-" Za 7 minuta"

-" vreme krece sad!"