Dovoljno za sreću

12

-" Davi ljubavi mamina"

-" mama, cuo sam nesto"

Povukao me za sobom u krilo mi stavljajuci dres na kom pise Pedri. Sjajno

-" moji drugari kazu da je u Portugalu i da je u bolnici"

-" dobro Davi"

-" mama znam da ga ti lijecis, molim te da me upoznas. Molim te"

Boze mogu li bar kuci da ne slusam o Pedru!? Apsolutno sve kolege kao mravi prolaze hodnikom vip soba, a na srecu sam zabranila ulazak svima osim Elianu i 2 sestre.

-" i Gavi je dosao"

Boze zasto!? Shvatam pocinjela sam grijeh ali zar mora ovako!?

-"Mili, Pedro se oporavlja imao je tesku operaciju, mora da miruje i ne smije niko da udje. Kad Pedro ozdravi pitacu ga da ti potpise dres"

-" mama molim te da ga vidim, samo bar na vratima"

-" Davi oko toga cemo se dogovoriti"

Za njega je to vec bilo " Da" pa je brzinski otisao da se pohvali prijateljima dok ja skidam sve sa sebe ne bih li se bar malo osjecala komotnije

-" tata je na posao?"

-" Da zvali su ga hitno, spremio je veceru i vino za tebe u kuhinji"

Obicaj da pijem casu dobrog vina posle posla je jos od kad sam se zaposlila kao hirurg posle specijalizacije. Kad se setim koliko sam suza prolika zbog ispita i vjezbanja danas sam srecna sto nisam odustala.

Kroz glavu mi je samo Gavi, njegove rijeci koje su me zaista vratile na startnu poziciju, a vjerovala sam da pobjedjujem u igri.
Mazila sam se sa Daviem, prekontrolisala domaci te kad ga uspavam bacim se na krevet.

***

-" Eliane ti uzmi ViP, ja cu drugi deo za vizitu"

-" Doktorice danas je opako na vip dijelu, nisam siguran da cu znati sve sam. Imamo malu devojcicu koja konacno treba da prohoda, a imamo i drenove i katetere sa sestrama i otpusne liste koje je ne smijem..."

-" Shvatila sam"

Kazem te mu u grudi bacim spisak, grabeci njegov iz ruka te se uputim ka ViP dijelu uz povik " kafu za nas cim zavrsis"

Sve mi je islo brzo, sve sam uspjevala da stignem medjutim poslednju sobu u koju ne zelim da udjem je upravo njegova. Duboko udahnem te udjem u sobu. Pablo je spavao na krevetu zgucen, a Pedri kad shvati da sam usla uputi onaj standardni siroki osmijeh.

-" Dobro jutro"

Pricala sam tiho

-" Volim kad si prva zenska osoba koju vidim cim se probudim"

Pogledom skrenem ka Gaviju koji spava, te ga vratim na papire.

-" Da li imas bolove? Grceve??"

-" Ne, osjecam se sjajno"

Blago taknem njegove prste od nogu sa malim stapicem

-" da li osjecas?"

-" Zasto si tako hladna? Cak ako je moguce i hladnija nego prije"

-"Pedro, bilo kakva bol ili nelagodnost odmah na dugme pozovi sestru. Narednih 3 dana ces biti pod antibioticima"

Krenula sam izaci ali kad zacujem svoje ime kao da se cementiram

-" Carolin da li si razgovarala sa Pablom?"

Nije znao za razgovor, a Pablo je pravi prijatelj..

-" Ne, nismo razgovarali ali taj klinac je sjajan prijatelj"

-" trazili smo te satima na drustvenim mrezama zajedno"

-" Da, ne mozes me pronaci. Uzivaj u ostatku dana"

-" Carolina pogledaj u telefon"

Nasmijao se siroko te svoj odlozi na ladicu pored kreveta, a ona svoj izvadi na izlasku iz sobe i zatekne ni manje ni vise kako je Pedro sada prati.  Nije se sjetila da ga potrazi ovde ali sam djavo je natjerao da udje i prolista par slika na kojim je poprilicno savrsen. Pedro je znatno ljepsi uzivo, ali ljepota je jasna cak i na slikama.

-" Doktorice  ja sam sve zavrsio i uputio se ka vama da pomognem"

Nije uzvratila valjda u brzini da je  ne uhvate kako besramno lista slike mladog fudbalera  zakljucala je telefon i vratila ga u dzep

-" kafa?"

-" kafa je spremna,  Pedra danas vozimo na rengen koljena cisto da utvrdimo da li je sve dobro proslo, a Oliviu sam otpustio danas i puno vam se zahvalila"

-" sjajno,  imam operaciju za  sat vremena tako da mogu prekucati ove liste u sistem"